Научићу вас шта је емпатија, и да оно што ви баш желите није најважније. Не мора се појести тегла Нутеле од кило за дан.
Ово је онај период у години када пажљиво пролазим испод стабала кестена који одбацују своје вешто осмишљене буздованчиће који се распукну и оставе за собом оно што су нас учитељице терале да скупљамо за септембарске часове ликовног.
Попила сам последњу јутарњу кафу на тераси ове године, јер се јесен чекајући свој сензационални почетак, увалила на моје место бацајући лишће и кишу свуда око себе. Донела је са собом и комшије који хистерично праве ајвар, пинџур и осталу зимницу за коју је потребан ћумур, па сам последњи леп викенд провела у облаку дима, али на сунцу.
Донела је и најлепше зреле плодове којих има само у овом добу године.
Сви се спремају за зиму. Стиже угаљ и дрва. Породице се организују, лопатају, уносе свој огрев. Након тога седе сви заједно прљави и знојави и разговарају о томе како ће ова зима бити најхладнија у последњих сто година, као и свака до сада.
Почела је школа и моје звоцање у циљу одржавања доследности родитељског ауторитета се не зауставља, осим кад спавам. Не могу да се сетим да ли сам ја била такво дете, не сећају се ни моји родитељи да су ме опомињали са тринаест година да оперем зубе.
Ујутру, пре него што кренем на посао имам на чек листи још једну ставку: понети напонски кабл од интернета. То је једини начин да се деца обрену у реалности у којој постоје свеске, књиге и оловке. Све остале методе су биле безуспешне.
Почели смо да радимо на међусобној, кућној комуникацији. И даље инсистирам на хвала и молим, на важи мама, на потрудићу се, на не брини…
Строго забрањујем да ми се било ко обрати са брате, да се негодује псовањем, да се до циља долази тако што ћеш да ћушнеш брата-сестру, па он тебе, па ти ниси крива него је она прва почела, да се кућни послови деле на равне части, јер не живим само ја у овој кући, на изведите куче без да вас зовем телефоном са посла да вас љубазно замолим да то урадите сваки дан, да понудите чајем или супом, свој болесног брата/сестру.
Научићу вас шта је емпатија, и да ваше дупе није најважније, најгладније и најжељније слатког на свету. Нису ни моја уста рутава. Не мора се појести тегла Нутеле од кило за дан.
Да није само вама тешко јер вас је зачарала вила Пубертетка, па сви морамо да ходамо по јајима док не прође удар лудила и бубуљица на сред чела.
Научићу вас да поделите свако парче хлеба у кући, јер се понашате као гладни шакали када извадим на сто било шта што није боранија.
Макар ми последње било, имаћете високе критеријуме за уредну кућу, јер ће у супротном бити моја кривица што сте такви. То те мајка није научила, Мајка ти је аљкава, зато си и ти. Е нећеш!
Нећеш ми одговарати на сваку молбу са: зашто баш ја? Зато што је ваш ред ваше величанство. У табели распореда за прање wц шоље је ваш ред данас. Скините круну, навуците гумене рукавице и оперите овај цењени wц да се блиста.
Важи мама, никакав проблем, је једини прихватљив одговор на молбу за било какву помоћ коју затражим од вас. Било какву.
Важно је да запамтите да смо ми тим, а не ја против вас и ви против мене.
Када вам више не будем била потребна, остајете ви као тим, а ја као поносни пензионисани тренер успешне мале репрезентације. Хоћу да седим на клупи и гледам задовољно како је сва моја прича имала смисла, сваки повишени тон био на месту и непрегледно море подршке за све и свашта вас научило да пливате свим стиловима.
Буде дана када просто пожелим да одустанем од свега и да одем негде где ме нико не зна и где је мир и тишина, али ми моја савесност не дозвољава да будем “она што је отишла и оставила троје деце”.
Борићу се ја још, али се надам све мање. Укључујте се у живот, требало би да осећате кроз мене колико је тешко тамо напољу ван ваших соба излепљеним постерима, ван Инстаграма и Yоутубе-а.
Тежак је живот овде и то морате увек да имате на уму. Враћаћете се са разговора за посао посрани и попишани, каква сам се ја враћала. Јер планирам још деце, јер немам само 3 године искуства, него 10, јер су они тражили мушкарца, он не иде на породиљско…
И зато памет у главу, књигу у шаке и полако истражујте шта има у Канади нпр.
Неописиво се деца воле, схватите, и све што кажем и урадим радим искључиво из љубави, мог јединог погонског горива, неисцрпног ка вама до задњег откуцаја срца.
Још ћемо се ми ћерати, ја вам то гарантујем, али ће и од вас бити нешто што сија у мраку, или ме неће бити.
Не дам интернет, кабл је код мене, и комшији сам рекла да му крадете нет и да промени шифру. Прц.
Аутор: Сандра Тодоровић
Извор: Мондо