Медицинске студије у Европи о деци оболелој од Ковида-19 су ретке. Преминуло је четворо од 582 деце, од чега је двоје имало пратеће болести.
Симптоми су генерално благи, а појединца деца која су се тестирала на корона вирус нису показивала симптоме. Међутим, једно од десеторо деце завршило је на интензивној нези.
Лекари кажу да да студија улива наду, али да научници тек треба да пронађу најадекватнију терапију за децу која развију најтежи облик болести.
Шта показује студија?
Тим истраживача, које предводе научници из Института при дечијој болници Греат Ормонд Стреет у Лондону, пратио је стање 582 детета узраста од 3 до 18 година из 25 европских земаља. Сва ова деца имала су позитиван тест на Ковид-19 на врхунцу епидемије у априлу.
Међу четири преминула детета (0.69 одсто узорка), ниједно није било млађе од 10 година, а двоје међу њима су имала друге болести.
Више од половине деце обухваћене студијом било је на болничном лечењу, док је 8 одсто завршило на интензивној нези.
Какве симптоме су деца имала?
Деца су најчешће имала грозницу (65 одсто), инфекцију горњег дела респираторног тракта (54 одсто), упалу плућа (25 одсто) и гастроинтестиналне симптоме (22 одсто).
Поједина деца (16 одсто), која су углавном тестирана јер су била у контакту са зараженом особом, нису показивала никакве симптоме.
Научници истичу да је стопа смртности међу децом „значајно нижа“ него што студија показује, с обзиром на то да поједина деца, код којих су се појавили благи симптоми, још нису била тестирана за време студије.
Они додају да је потребно да прикупе још података, како би помогли лекарима у одабиру најбоље терапије за децу која оболе од Ковида-19.
„Ипак, незанемарљив број деце имао је тешки облик Ковида-19, који је захтевао интензивну негу. На то би требало узети у обзир приликом планирања и одређивања приоритета здравствених ресурса како се пандемија даље буде развијала“, рекао је.
Деца која су била заражена другим респираторним вирусима поред Ковида-19 чешће су морала на интензивну негу.
„То би могло имати значајне импликације на предстојећу зиму, када се чешће јављају инфекције попут прехладе и грипа“, каже др Бегона Сантијаго-Гарсија из Универзитетске болнице Грегорио Маранон у Мадриду, Шпанија.
Истраживање је објављено у научном часопису The Lancet Child and Adolescent Health journal.
Извор: BBC News на српском