Основни суд у Врбасу поништио је као незаконита решења о отказима уговора о раду трима професоркама Гимназије и стручне школе „Светозар Милетић“ у Србобрану – Славици Филиповић, Весни Врекић и Мирјани Михајлов. Поништено је и решење Школског одбора којим су потврђене одлуке директорке Јасмине Црвени. Адвокат професорки Дејан Мудринић за наш портал открива због чега је суд донео такву одлуку и указује на могуће озбиљне финансијске последице по школу, као и на законску одговорност директорке.
Основни суд у Врбасу донео је 7. октобра 2026. године првостепену пресуду у предмету П1. 184/2025, којом су као незаконита поништена решења о отказима уговора о раду трима професоркама Гимназије и стручне школе „Светозар Милетић“ у Србобрану. Пресудом су поништена решења о отказима Весни Врекић, Мирјани Михајлов и Славици Филиповић, донета 7. јула 2025. године, као и решење Школског одбора број 517/2025 од истог датума.
Реч је о првостепеној, делимичној пресуди, против које странке имају право жалбе Апелационом суду у Новом Саду у року од 15 дана од пријема. О преосталом делу тужбених захтева и трошковима парничног поступка суд ће одлучити накнадно. Иако пресуда још није правноснажна, њен значај је велики.
Три професорке остале су без посла након дисциплинског поступка који је, према образложењу судске одлуке које нам је пренео њихов адвокат, спроведен уз озбиљне пропусте.
Адвокат професорки: Дисциплински поступак није спроведен у складу са законом
Адвокат Дејан Мудринић, који је заступао професорке у судском поступку, одговарајући на питања портала bezcenzure.info, детаљно је објаснио разлоге због којих је суд поништио отказе.
Према његовим речима, првостепени суд закључио је да дисциплински поступак није спроведен у складу са законом, јер током његовог вођења нису утврђене чињенице неопходне за доношење законите одлуке. Како наводи Мудринић, није утврђиван карактер наводно извршених повреда радне обавезе, њихова тежина и последице, понашање запослених пре и након спорних догађаја, нити евентуалне олакшавајуће и отежавајуће околности. Посебно је значајно што професорке нису потпуно обуставиле рад, већ само део својих радних активности.
Мудринић истиче да се престанак радног односа као најтежа дисциплинска мера мора примењивати рестриктивно, односно када не постоје друге, блаже мере које би се могле применити. Другим речима, суд је закључио да у конкретном случају није било основа за изрицање најтеже дисциплинске мере на начин на који је то школа учинила. Међутим, посебно важан део адвокатовог одговора односи се на питање штетних последица по ученике.
Према Мудринићевим речима, суд је закључио да штете по ученике није било.
Наставно градиво је сажето, ученици су оцењени, а оцене закључене, чиме су професорке спречиле наступање штетних последица по ђаке. То је изузетно значајно имајући у виду да су откази образлагани тешким повредама радних обавеза.
– Имајући у виду да се престанак радног односа, као мера, изриче рестриктивно, када не постоје друге блаже мере које се могу применити, суд је посредно закључио да није било места примени мере престанка радног односа у овом случају, посебно не по основу спроведеног дисциплинског поступка у коме је изостало утврђивање одлучних чињеница за доношење законите одлуке. Посебно је важан закључак суда да штете по саме ученике није фактички ни било, да је градиво сажето, ученици оцењени и оцене закључене, чиме су запослене спречиле наступање штетних последица по ученике – истиче Мудринић.
Још занимљивије јесте оно што адвокат преноси о судској оцени мотива професорки. Према његовом приказу образложења, суд је оценио да њихово поступање није било мотивисано намером да нанесу штету ученицима или друштву.
– Суштина образложења пресуде је закључак суда да поступање запослених, односно сама привремена обустава наставе, није извршена због лоших и по ученике и само друштво штетних намера запослених, већ управо супротно да су се запослене својим поступањем за време привремене обуставе наставе бориле и радиле на томе да се свим учесницима у образовно-васпитном процесу обезбеде поштовање људских права, уважавање људског достојанства, образовање и васпитање у демократски уређеној и социјално одговорној установи у којој се негује отвореност, сарадња, толеранција, свест о културној и цивилизацијској повезаности, посвећеност основним моралним вредностима правде, истине, солидарности, слободе, поштења и одговорности. Овакав закључак суда указује на то да је у поступању запослених суд практично прихватио наше наводе да је понашање и поступање запослених било у складу са члановима 7 и 8, као основним начелима, Закона о основама система образовања и васпитања – истиче Мудринић.
Извор: bezcenzure.info