U teškim danima jedna mala radost donese mnogo svetlosti i nade. Jedna mala pobeda tada znači sve, silno ozari, iako ne čini proleće, kako već kaže izreka…
Progoni studenata, nastavnika, profesora, dekana. Kao da se sav mrak sručio baš na prosvetu. Nije to nikako slučajno. Izgleda da je prosveta ostala najjači bedem odbrane od bezumlja, možda i jedini, pa zato tamne sile jurišaju tako odlučno. Jedna bahatost danas je bar privremeno zaustavljena.
Nas četvoro, koji smo nastavnici Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Vožd“, prosvetna inspekcija danas je vratila na posao nakon što nas je direktorka Snježana Kojić udaljila iz škole na tri meseca u disciplinskom postupku u kome nam nisu uručeni niti poslati pozivi, nije nam dat na uvid zaključak zbog kog se postupak pokreće. Time smo onemogućeni da se izjasnimo i uskraćeno nam je pravo na odbranu.
Mali korak za čovečanstvo, a veliki za državu u kojoj danas živimo. Mi još nismo došli do tog trenutka da uprava naše škole odgovara što je falsifikovala Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti zaposlenih kako bi mogla povesti postupak protiv nas, niti da se ispita ko je odgovoran što Školski odbor nije primetio neregularnosti na koje smo im pismeno ukazali. Samo jedan častan član Školskog odbora pročitao je i postavio pitanja u vezi sa neregularnostima. Ostali izgleda ne znaju da čitaju. Ili je u pitanju interes, usluge, neregularno zapošljavanje, neograničen broj slobodnih dana… Ne znam. Do tih istraga još nismo došli.
Došli smo do ovog privremenog ukidanja suspenzije i to je velika radost u krugovima nastavnika koji su obustavom hrabro pokazali koliko je teško stanje u našem društvu. To su zraci svetla nakon mnogo mraka koji nas okružuje. To je mrak koji guta Petu gimnaziju, koji je obavio Omoljicu, koji se nadvio nad Slavicu, Mariju i Mirjanu u Srbobranu. Taj mrak je najava trećeg disciplinskog postupka protiv nas, jer – to tako može, ako neko hoće.
Bahatost, bezakonje, korupcija – nemaju mesto pod školskim krovom. Ne znamo na koje pukotine su ušli, ali znamo da nemaju slobodno mesto, nigde na putu kojim hrabro korača mladost naše zemlje.
Autor: Anita Ugrenović, nastavnica srpskog jezika i književnosti u Školi za osnovno i srednje obrazovanje „Vožd“