Сутра ћу средити собу, сутра ћу учити за контролни… Научите дете да не одлаже своје обавезе

„Средићу собу сутра!”
„Рок за пројекат ми истиче тек следеће недеље.”
„Урадићу домаћи касније!”

Посматрати децу како пролазе кроз самодеструктивни процес звани прокрастинација може бити јако болно. Ваше опције су да гледате шта се дешава и не предузмете ништа, да „помогнете” тако што ћете урадити део посла или чак цео посао или, оно најтеже, да их натерате да посао ураде сами, уз засигурно озбиљан отпор и свађу.


Али ниједно од ових решења није добро. Ниједно неће побољшати живот вашег детета нити га оспособити да преузме контролу над својим животом.

Доносимо вам три сасвим једноставне технике базиране на научним истраживањима, којима би требало да научите своју децу, како би успели да избегну сва искушења која им одвлаче пажњу од обавеза.

1. Охрабрите дете да путује кроз време увек кад вам се учини да одлаже обавезе
Забаван начин да деци укажете како прокрастинација на њих утиче јесте да их охрабрите да путују кроз време. Реците им да затворе очи и да замисле како ће се осећати оног тренутка кад заврше обавезу коју желе да одложе, а како ће се осећати ако то не ураде, тј, ако одлуче да одлажу и даље.

Понекад је то једино што је потребно – јасна слика о томе да, ако не очисте своју собу сад, планина прљавих чарапа, разбацаних мајица и играчака ће само постати већа, па ће сутра, уместо да изађу напоље да се играју цео дан морати да чисте.
Ако схвате колико ће им боље бити сутра уколико посао заврше данас, биће им лакше да приону на задатак.

2. Помозите детету да се покрене
Велики део проблема прокрастинације долази од осећаја да је задатак који нас чека страшно велики и тежак. За домаћи задатак понекад су потребни сати рада, али за један, први задатак, често је довољно неколико минута. Од нечег се мора почети.
Почети значи направити мали корак. Зато помозите детету да у оквиру неког великог циља постави себи више малих, па ће свако појединачно испуњење деловати ближе и лакше да се оствари. А кад га остваре помислиће „Хеј, па ово и није било тако тешко!” и мотивација ће порасти.

3. Подстакните дете да почне лакшим задацима

„Ако желите да промените свет почните са намештањем свог кревета. Ако наместите кревет сваког јутра, испунићете први задатак тог дана. То ће вам дати мали, али важан осећај поноса и охрабриће вас да пређете на следећи задатак, па онда следећи, па следећи. А онда ће до краја дана, тај један мали задатак прерасти у гомилу обављених послова на које можете да будете поносни.” ~ William H. McCraven, Адмирал морнарице САД.

Као што смо већ рекли, почињање неког посла заправо је најтежи део. Можда је то нека нежељена последица толико пута поновљеног – обавезе су важније од игре. И због тога често осетимо потребу да почнемо од најтежег. Ово ствара непотребан стрес и повећава могућност прокрастинације.

Ослободите своје дете из канџи његових сопствених мисли. Помозите им да пронађу делове посла које воле и нека почну одатле. Ако науче да тако започињу своје задатке, преузеће контролу над ситуацијом и знаће да од сваког посла направе уживање – мање или више.

Приредила: А. Ц.