„Сваке године у ово време изнова се чудимо броју деце која не успеју да упишу први разред због неразвијених моторичких вештина или емоционалне незрелости. Недавно су објављени подаци како скоро половина деце у четвртом разреду не зна да напише кратку причу.” – преноси Index.hr речи хрватске политичарке и чланице Европског парламента Биљане Борзан.
Како она каже, код старије деце проблема је још и више, па је тако свака друга девојчица у узрасту између 13 и 15 година – несрећна.
”У Шпанији је, на пример, једно истраживање показало да је више од 15 посто младих у доби од 14 до 17 година покушало самоубиство, а готово 30 посто неки облик самоповређивања у последњих годину дана“, каже Биљана Борзан.
„Алгоритми деци приказују депресиван садржај и романтизују самоубиство“
Објаснила је да одговор лежи у начину живота деце и младих. Као прва генерација која је одрасла уз паметне телефоне, млади у ЕУ у просеку седам сати дневно проводе на интернету, 78 посто проверава мобилни сваких сат времена, а готово половина је стално онлајн.
„Већина деце има Инстаграм или ТикТок упркос постојећим узрасним ограничењима. Према истраживањима, чак 60 посто деце лаже о свом узрасту како би направило налог. У Данској је, рецимо, 94 посто деце направило профил на друштвеним мрежама пре него што су навршили 13 година.
У недавном експерименту у Француској, Amnesty International је направио три лажна профила деце од 13 година. Било је потребно мање од сат времена да ТикТоков алгоритам почне да им приказује депресивне садржаје, а три до четири сата садржај који романтизује самоубиства“, рекла је Биљана Борзан.
”Док се милијарде зарађују на дјечјој пажњи, родитељи и друштво плаћају цену кроз све лошије ментално здравље младих. Зато је крајње време да Еуропа заштиту деце стави испред профита дигиталних платформи“, каже Борзан.