Недостатак наставника математике, физике, али и енглеског, немачког и француског језика је стари проблем у Србији са којима се сваке године суочавају директори школа.
Такође, учитеља је све мање, па се у претходном периоду дешавало да их директори траже на огласима, преко друштвених мрежа.
На југу Србије, дефицит наставничког кадра можда се највише и осећа. Због тога директори највећих школа често имају проблем да пронађу замену за поједине наставнике. И у нишкој Филијали Националне службе за запошљавање кажу – тражи се решење за овакву ситуацију.
Према подацима синдиката просвете, сваке године у Србији између 2.000 и 3.000 наставника и професора оде у пензију, а њих скоро да и нема ко да замени.
Некада жељено занимање, нарочито за жене, данас је постало скоро па омражено, како млади кажу, због малих плата, стреса и велике одговорности.
Директори школа стално имају исти проблем – како пронаћи било какву замену када се за то јави потреба.
Директор ОШ „Душан Радовић“ у Нишу, Миодраг Плавшић, истакао је да су се прошле године суочили са озбиљним проблемом када је професорка математике доживела повреду и била на боловању два месеца.
„Ми тренутно имамо један условно речено проблем, где једна колегиница учитељица на боловању, а ја конкретно и ми као школа не можемо да нађемо учитеља за замену“, рекао је Плавшић.
Како је нагласио, нису успевали да пронађу одговарајућу замену, па је он лично отишао на Природно-математички факултет у Нишу и разговарао са деканом како би се пронашло решење за недостатак наставника.
„Десило се то да је на основним студијама је било студената, али нису испуњавали услов, па сам тражио некога са завршних година мастера. Од њих девет, колико их је било, само се једна колегиница пријавила. Просто, био сам у ситуацији да ангажујем нестручну замену“, рекао је Плавшић за Неwсмаx Балканс.
Милена Шиљ је учитељица скоро осам година, а више од три године била је замена у разним школама. Од тада је у ОШ „Душан Радовић“.
„Можда је ту чак и друштвено неразумевање, материјална подршка, али пре свега можда су у последње време захтевни, много захтевнији услови рада у школама него што је то можда било некада, па је то можда и један од разлога зашто се овај један од најлепших позива избегава“, објаснила је Милена Шиљ.
„Просвета више није занимљива“
Дефицитарни су и наставници немачког и француског језика. На Филозофском факултету у Нишу кажу да за ове департмане има интересовања, али да млади који заврше факултет неће у просвету.
Професор др Иван Јовановић са Филозофског факултета у Нишу истиче да се велики број студената одлучује за запошљавање у ИТ сектору или послове преводилаца.
„Млади људи који заврше ове стране језике, француски и немачки, просто сматрају да просвета није неки изазов за њих. Желе да се опробају у неким другим областима. Желе нека динамична, изазовнија и привлачнија занимања за која могу да зараде много већи новац, да да много напредују у својој каријери, да се још више образују. Просвета за њих једноставно није занимљива“, додао је наш саговорник.
Синдикати просвете су понудили једно решење: да се пензионисане колеге врате у школе уз привремено ангажовање тамо где не постоји доступан стручни кадар, да се не би долазило у ситуацију да учитељица предаје историју или географију.
Струка такође предлаже – повећати плате, увести стипендије уз обавезу да одређени број година проведу у школству, али и заштитити интегритет и ауторитет наставника који је, кажу, поприлично нарушен.
Извор: Newsmax Balkans