Ношење беба и деце полако престаје да буде нешто чега се мајке стиде јер ће тиме, забога, размазити децу. Едукација полако, али сигурно допире и до оних најокорелијих противника „навикавања на руке”, а носиљке имају још једну предност – не навикавате их на руке, само на близину и додир.
Укратко о бенефитима ношења и правилном ношењу и реч две о специфичном пројекту покренутом о Србији – Лениним Путујућим носиљкама, говори Исидором Косић, саветница за ношење и власница продавнице ергономских носиљки.
Ана: Како и када је почело твоје интересовање за ношење?
Исидора: За ношење сам почела да се интересујем још у трудноћи. Деловало ми је потпуно природно да ћу након порођаја желети да често носим своју бебу која је из једна мирне, топле и релативно мрачне средине изашла у бучан свет пун надражаја. Купила сам еластичну мараму још у трудноћи и тако несвесно започела изградњу своје будуће каријере. Брзо сам схватила да нисам погрешила, ношење нам је олакшало период грчева који је рано почео и предуго трајао. Десило се тако и да се беба борила са рефлуксом те је савет педијатра био да се беба након подоја држи најмање 45 минута у усправном положају. Мислим да нема потребе да наглашавам да нам је марама у томе била спас.
Ана: Зашто си одлучила да постанеш саветница за ношење беба?
Исидора: Одлучила сам да завршим курс за саветницу када сам схватила да бих много раније почела мараму користи не само као помоћ у кући него и за изласке напоље, само да сам имала неког да ме охрабри и да ми помогне да се осећам сигурније. Уз то, желела сам да своје одушевљење ношењем поделим са свим родитељима света. Нама је ношење помогло на нивоу породице. Ја сам се осећала сигурније и смиреније када сам носила, супруг је знао да не мора да брине како ћу изаћи у шетњу по брдовитој Бањици када сам сама са бебом. Имали смо средство за смиривање бебе које је апсолутно увек палило и питали смо се зашто се више не прича о томе. Зашто више родитеља не посеже за ергономским марамама и носиљкама.
Ана: Где родитељи најчешће греше?
Исидора: Моје мишљење је да родитељи најчешће греше што не почну са ношењем од првих дана. Сусрећем се са много родитеља који се одлуче на куповину носиљке тек онда када беба постане претешка да се носи у рукама. Треба разумети да ношење, колико год било природно и удобно, спаде у још једну ствар коју беба треба да научи. Баш као што је и купање природно и лепо, ми смо ти од којих зависи да ли ће се беба плашити воде и купање доживљавати као стрес или ће уживати. Наравно да је много лакше навићи малу бебу на ношење. До неког четвртог или петог месеца сасвим сигурно нећете имати проблем да навикнете бебу на носиљку. Ипак, родитељи често одлуче да купе носиљку тек када беба досегне 8-9 кг па сам тако имала бебе од 9 месеци које први пут искусе ношење ван руку и наравно да тада у већини случајева треба много много више рада и стрпљења да би се беба навикла на тај положај.
Ана: Која питања најчешће добијаш?
Исидора: Осим очекиваних питања о разликама између различитих врста носиљке, најчешће се родитељи интересују за ношење бебе тако да гледа ка напред. Честа су и питања када се може почети са ношењем као и до када се може носити. Укратко ћу одговорити на сва ова питања. Пре свега, са ношењем се може почети од рођења, односно од оног тренутка када се мајка осети спремном. За ношење од рођења је веома важно изабрати одговарајући тип носиљке а то су пре свега мараме. Друга ствар коју вреди знати је да се беба може носити онолико дуго колико родитељи могу да издрже: ја и данас понекад носим свог сина од две и по године. Ово вам говори да је добра носиљка инвестиција на дуге стазе у коју заиста верујем да вреди уложити. И да укратко одговорим на прво питање које сам споменула, ношење бебе ка напред није нешто што се препоручује из више разлога. Пре свега, беба је у том положају незаштићена, изложена великом броју стимуланса па, иако тако не делује у тренутку, прима превелик број информација које не може да обради. Касније у току дана се код беба које се овако носе, може десити да буду веома кењкаве, плачљиве и нервозне а родитељи не схвате одмах зашто се беба тако понаша. Уз то, бебе најчешће заспу док се носе, а када је беба окренута ка напред и заспи, нема где да наслони главу па јој главица пада на груди и тако може доћи до затварања дисајних путева. Бебу у овом положају не видимо добро и велика је вероватноћа да нећемо на време успети да реагујемо на њене потребе.
Ана: Зашто је важно да носимо децу?
Исидора: На ову тему су читаве књиге написане, али укратко, важно је носити бебе од најранијег периода зато што на тај начин градимо здрав однос пун поверења испуњавајући бебине основне потребе. Сваки пут када уз себе ставимо бебу која је нервозна, коју нешто боли или једноставно тражи наш додир, ми јој поручујемо: ту сам за тебе увек. Док носимо бебу уз себе дешавају се хемијски процеси који обезбеђују правилан емотивни развој детета што ће рећи да бебе које су редовно ношене имају изграђену одличну основу да сутра постану срећни људи.
Ана: Све ређе носиш своје дете, али те то не спречава да делиш ентузијазам са другима. Како шириш љубав према ношењу?
Исидора: Своје дете носим све ређе, то је истина, али сам га дуго свакодневно носила и видела бенефите које нам је свима то донело. Своју љубав се трудим да делим на ненаметљив и искрен начин. Ја нисам ту да осуђујем оне који не носе или да их убеђујем да треба да носе, ту сам да своје знање делим и будем подршка онима који већ носе али пре свега онима који још нису сигурни да ли је то за њих, да ли ће се снаћи, да ли тако треба…
Ана: Део си групе ЛенинеПутујућеНосиљке, сматраш ли да постоји бенефит рада једне такве групе за друштво и да ли треба овакав принцип да се прошири свуда?
Исидора: Ако се вратимо на део текста где говорим о томе како ношењем бебе стварамо срећног човека, мислим да јасно видимо да ношење доноси бенефит за цело друштво! Ако би сваки родитељ кроз ношење подржавао своје дете, испуњавао његову ПОТРЕБУ за додиром и контактом, ако би захваљујући ношењу више породица имало здраве међуљудске односе јер су научили да су ту једни за друге, да буду подршка једни другима, мислим да би мање деце израстало у незадовољне људе. Крилатица ове дивне групе је „ношење припада свима“ и ја се апсолутно слажем са тим. Свако дете и сваки родитељ имају право да се носе на здрав и удобан начин. Ако не могу то право да остваре искључиво из материјалних разлога, заједница треба да им помогне у томе.
Ана: Шта је то што по твом мишљењу издаваја ову групу од других?
Исидора: Ова група је испуњена љубављу и поштовањем, испуњена је једном позитивном енергијом и дивним идејама. Свако ко је ушао у групу видео је да то није само група о ношењу, то је група подршке намењена свим родитељима који осећају да им подршка у било ком сегменту родитељства недостаје. Ту смо да се бодримо, помажемо, насмејемо и дружимо. Било би лепо да има више оваквих места како у онлајн, још више и у стварном свету.
Ана: Који савет имаш за крај?
Исидора: Савет за крај је: почните да носите своје дете на време, помозите му да се лакше прилагоди новој околини у којој се изненада нашло и да што брже преброди стрес који је проживљен на порођају. Не устручавајте се да тражите помоћ, не само у ношењу, него и помоћ од својих најближих. Родити дете није лако. Постати родитељ није лако. Нема потребе да кроз то пролазите сами.
Реч две о ЛенинимПутујућимНосиљкама
Група је настала као одговор на лошу материјалну ситуацију превасходно у Србији, а потом и у целој регији. Муњевитом брзином развила се у групу предивних мама. Група омогућава дугорочну асистенцију родитељима који не могу да приуште да купе носиљке и постоји годину дана. За годину дана преко 1500 пута смо асистирали родитељима, а наш скромни број носиљки захваљујући раду и улагању и доброј вољи људи и брендова је достигао скоро па 200. Посебно драге су две носиљке за децу са посебним потребама које су чланови купили кроз донације са нама из Америке. Једна је донирана школи „Милан Петровић” из Новог Сада, а друга је отишла нашем великом борцу из Хрватске, малом Јану са спина бифидом. Поред Ане Вулетић, у тиму су Радмила Гацина, Маријана Мојсиловић, Нина Јевтић, Нина Буквић и Јелена Антолковић која је такође саветница за ношење. Исидора нам је огромна подршка како саветима, тако и кроз бесплатне радионице које организује за наша окупљања. Надамо се да ће се бенифити бебоношења проширити и у Србији још висе и да ће родитељи знати како да направе прави избор и истраже ову тему додатно.
Интервју водила: А. Вулетић