Svaki roditelj mora znati ovih pet stvari o besu

avgust 1, 2017

Ako želimo da pomognemo svom detetu da razume i suoči se sa ovim snažnim osećanjem treba da znamo nekoliko stvari o besu.

1. Bes je stanje u kome je telo u stanju spremnosti. Kad se razbesnimo naša tela i umovi se spremaju za akciju. Bes stvara fizičku i emotivnu energiju. Ona se može koristiti na pozitivan način – da se isprave loše stvari. Međutim, ako je krivo usmeren može da vodi ka emotivnom, verbalnom, pa čak i fizičkom zlostavljanju.
Na nesreću, ljudi misle da pošto je bes tako snažna emocija ona ne može da se kontroliše i da je treba po svaku cenu izbegavati. Tako neki ljudi nauče da poriču, potisnu i zanemare svoj bes. Problem sa besom nije sam bes nego naša nesposobnost da je okrenemo u svoju korist.
Pogrešno je bes poistovetiti sa nekim od nezdravih načina njegovog ispoljavanja, kao što je agresivnost. Bes je emocija, agresivnost je postupak. Problem se ne nalazi u emociji besa, već u načinu na koji ga neko ispoljava.
Kada deca dožive povredu ili kad im je naneto neko zlo u njima se rađa bes. Njihova prva reakcija je osveta. Ograničena im je sposobnost da jasno vide situaciju jer im bes to ne dozvoljva. Ako ne nauče da na pravi način dožive i ispolje bes posledice mogu da budu teške.
Bes je energija. Deca mogu da naprave izbor da li će ga utrošiti besmisleno ili uložiti u nešto kvalitetno. Zadatak roditelja je da nauče decu da iskoriste i kanališu energiju na zdrav, pozitivan i konstruktivan način.
2. Bes je sekundarna emocija. Ona je uvek reakcija na neku drugu emociju ili kombinaciju emocija. Mnogi faktori mogu da doprinesu besu ali najglavniji su povređenost, frustracija i strah.
Povređenost je obično uzrokovana nekim događajem iz prošlosti. Zbog toga se osoba oseća ranjivo. To posebno važi za preosetljivu decu.
Frustracija je osećanje koje se odvija u sadašnjosti. Frustriraju nas neosvareni ciljevi, želje, i neispunjena očekivanja. Dečja tela su u razvoju i zbog toga deca mogu da se osećaju neudobno u sopstvenoj koži. Takođe im se i umovi razvijaju i mnogo toga ne razumeju. Manja deca su posebno osetljiva na frustraciju zato što u memoriji nemaju dovoljno sličnih iskustava u odnosu na koja bi procenili i sa kojima bi uporedili trenutna iskustva. Sadašnjost je jedino što imaju.
Često su stvari koje uzrokuju frustraciju nebitne ali se detetu čine izuzetno važnima.
Strah je emocija koja je usmerena na budućnost. Mnogi strah povezuju sa osetljivošću i slabošću. Za muškarce pogotovo važi da im je lakše da ispolje bes nego strah, tako da besne kada su napeti ili uplašeni.
3. Bes nekada može teško da se prepozna jer može da se prikriva u formi kritike, čutanja, zastrašivanja, hipohondrije, depresije, zanovetanja, ogovaranja, tvrdoglavosti, površnosti u radu, zaboravnosti, lenjosti.
Bitan korak je da posmatramo decu da bismo otkrili načine na koje možemo da im pomognemo da dožive i ispolje bes.
4. Bes može da bude zdrav i nezdrav. Zdrav bes je obično umeren u intenzitetu i nije došao do gneva, ne obuzima nas u celini. Zdrav bes može da nam pomogne da dosegnemo svoje ciljeve. Nezdrav bes nas kontroliše, krivi viđenje stvari, oduzima energiju, dekoncentriše od onog što je nam je cilj i stvara nemir. Nezdrav bes može da postane izvor zlostavljanja, nasilja i povređivanja.
5. Bes je pozitivna emocija i u njemu leži ogroman potencijal za dobre stvari. On može da ukazuje na to da nešto nije u redu, može da nas upozori na opasnost kada su ogrožena naša prava. Bes može da nam brzo da energiju da se suočimo sa nekim problemom.
Norman Rajt i Geri Oliver
 
 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama