Сваки трећи малолетник користи електронске цигарете, недопустиво лако доступне деци

Електронске цигарете су недопустиво лако доступне малолетницима од 13 до 17 година у малопродаји, а контрола старосне доби у трговинама и трафикама је веома ретка иако закон прописује забрану продаје никотинских производа млађим од 18 година и даје право продавцу да затражи лични документ са сликом.

Ово је показало истраживање које је Удружење „Родитељ“ спровело широм Србије у периоду од 5. до 20. септембра ове године. Највећи број испитаника сагласан је да су електронске цигарете лако доступне малолетницима, да могу да их набаве у локалним маркетима и киосцима и то без провере старости купца. Чак 83,3% деце тврди да „до електронских цигарета долазе лако“ и да их „приликом куповине не питају колико имају година“. Само 16,7% каже да се ови производи не продају малолетним лицима. Већина родитеља је казало да зна да малолетници лако могу да купе ове производе (70%), док преосталих 30% њих нема сазнање о томе. Индикативно је да чак 78% родитеља тврди да њихова деца не користи електронске цигарете. Са друге стране, када су питани да ли пријатељи од њихове деце „вејпују“, 46% родитеља је то потврдило.

Анкета је показала и да највећи број тинејџера који конзумирају “вејп”, то купује после школе, а значајно мањи проценат одговора гласи “на одмору” и “викендом, у слободно време”. Чак 81,3% испитаника анкете зна шта је “вејп”, док 18,8 % њих је чуло, али не зна шта је. Већи део испитаника, њих 62,5% се изјаснило да не користи електронске цигарете, док су 37,5 % конзументи истих.

Чак 63% родитеља је разговарало са децом о томе, док 32% није. Стога 95% родитеља сматра да би требало више да се разговара о овоме, а 1% њих сматра да за тиме нема потребе, док 1% каже да тема електронских цигарета уопште није важна. Оно у чему су готово сви испитаници били сагласни (99% њих) јесте да би продаја ових производа морала бити забрањена малолетницима. Један посто родитеља нема став о томе.

Имајући у виду све наведено, Удружење „Родитељ“ сматра да би у наредном периоду требало спровести низ активности које ће бити, пре свега, усмерене на подизање свести о овом проблему, као и на подизање степена формалне и адекватне информисаности, али и конкретних корака у правцу заштите малолетника. Овде се пре свега мисли на то да се у решавање овог питања морају укључити надлежне институције, представници школског система, вршњачки едукатори и слично, уз сарадњу произвођача, увозника и продаваца електронских цигарета, те додатну едукацију трговаца о законским и етичким обавезама приликом продаје оваквих производа. Стога, посебан сегмент комуникације и сарадње треба да буде усмерен на трговинске ланце и малопродајне трговце, као и државне институције, односно надлежна министарства Владе Републике Србије (Министарство трговине, Министарство финансија, Министарство просвете) који су носиоци адекватних постојећих и будућих правних решења, како у креирању, тако и у спровођењу заштите малолетника и успостављања добре праксе.

Истраживање је спроведено међу родитељима старијих малолетних лица, као и међу старијим малолетницима (узраста 13 – 17 година) и обухватило је више општина са територије Београда, као и са територије Војводине, Шумадије, Западне и Источне Србије.