Tako je bilo i prošle godine, kada su se u najpopularnije škole prijaljivale desetine „vukovaca“, pa su zauzeli cela odeljenja nekih medicinskih škola. U generaciji koja je srednju školu upisala prošlog juna, čak polovina bila je odlična, trećina vrlodobra, a tek 1,4 odsto učenika je osmi razred završilo sa dovoljnim uspehom. Prosečan uspeh generacije koja je prošlog juna polagala malu maturu iznosio je 4,11. Svaki sedmi osnovac bio je „vukovac“. To je pokazala analiza rezultata završnog ispita, koju svake godine radi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja. Ipak, zaključak je i to da svedočanstva krcata peticama, ipak, nisu odraz besprekornog znanja i dostignutih visokih kriterijuma, već popustljivosti nastavnika i poklanjanja ocena.
Osim uspeha na završnim testovima iz srpskog jezika, matematike i kombinovanog testa, stručnjaci Zavoda ukrstili su i zaključene ocene svih osmaka u Srbiji i dobili rezultate koji pokazuju da su osrednji đaci jedne škole bolje rešavali maturske zadatke od „vukovaca“ druge škole. Ispostavilo se da je najviše onih koji su jedva „namakli“ prosek 3,50 i 4,50, a učenici koji su završili osmi razred sa 3,40 ili 4,40 pravi su izuzetak. Stručnjaci Zavoda objašnjavaju da je to jasan pokazatelj da „postoji tendencija nastavnika da nezasluženo nagrađuju učenike“.
– Stiče se utisak da su nastavnici prilikom ocenjivanja uzimali u obzir i neke druge kriterijume, koji nisu predviđeni Pravilnikom o ocenjivanju, i na taj način bili popustljivi i neobjektivni pri proceni znanja učenika. Posledica takvog ocenjivanja je neopravdano visok opšti uspeh, jer je gotovo svaki drugi učenik odličan, a svaki peti ispunjava najviše kriterijume iz svih školskih predmeta – navedeno je u analizi.
PRITISAK RODITELJA
U Zavodu smatraju da više razloga utiče na masovno poklanjanje ocena i poplavu „vukovaca“. Navode da nastavnici trpe pritiske roditelja, učenika i kolega. Na snižavanje kriterijuma, kažu, utiče i potreba da budu dobro vrednovani kroz uspeh svojih učenika. Zbog ovakvog ocenjivanja, navedeno je, teško je predvideti nivo i kvalitet znanja učenika i kvaliteta obrazovanja u osnovnoj školi.
Broj osmaka sa svim peticama isti je u poslednje tri godine – 20 odsto, a kako se ništa značajno nije promenilo u obrazovnom sistemu, procenjuje se da će i ovogodišnja generacija malih maturanata imati slična postignuća. Slično je i sa „vukovcima“. Njih je prošle godine u celoj Srbiji bilo 9.369 ili 14,4 odsto u generaciji.
– Svaki sedmi učenik u generaciji izdvaja se kao izuzetan, ne samo u pogledu znanja, odnosno odličnog poznavanja nastavnih sadržaja, već i u smislu dodatnog angažovanja vrednovanog kroz minimalno jedno priznanje ili nagradu. Kada se uzmu u razmatranje ova dva nužna uslova za sticanje diplome, dobijeni podaci ne deluju dovoljno realno – zaključuju u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
U zavisnosti od okruga i školskih uprava, značajno se razlikuje broj „vukovaca“. Najviše ih je u Pčinjskom okrugu (23,3%), zatim u Jablaničkom (21,7%), Pirotskom (20,4%), Nišavskom (20%), Severnobačkom (18,6%) i Pomoravskom (17,5%). Mereno školskim upravama – najviše nosilaca Vukove diplome je u Leskovcu (22,4 odsto), a najmanje u Valjevu (9,7 odsto).
Analiza rezultata završnog ispita pokazala je da je znanje „vukovaca“ veoma neujednačeno iz različitih predmeta, ali odstupanja se beleže i zavisno od okruga.
– Okruzi u kojima se beleži više od 20 odsto „vukovaca“ čija su postignuća ispod republičkog proseka su: Kosovskopomoravski (43%), Srednjobanatski (33%), Braničevski (32%), Severnobanatski, Zaječarski i Južnobanatski (25%), Severnobački (21%), kao i Borski i Podunavski (20%) – navedeno je u ovoj studiji. – Pored očekivane povezanosti između ocena i postignuća, utvrđeno je da su kriterijumi za školsku ocenu prilično varijabilni.
U prilog tome govore podaci da učenici sa istom ocenom imaju vrlo neujednačena postignuća, kao i da učenici sa različitim ocenama ostvaruju isto postignuće.
– Nejednaki kriterijumi ocenjivanja u školama dovode u pitanje pravičnost selekcije učenika pri upisu u srednju školu – navedeno je u analizi završnog ispita.
Upozoravaju i da su nastavnici u srednjim školama uglavnom nezadovoljni znanjem sa kojim učenici dolaze, iako su u osnovnoj školi ocenjivani peticama.
I. Mićević
Izvor: novosti.rs
Nije problem ni u nastavnicima ni u deci. Problem je u pogresno koncipiranom sistemu obrazovanja. Mi smo zlostavljaci ucenika i nase dece, jer su programi iz svih predmeta prebukirani i to koliko oni uce nije adekvatno ni uzrastu, ni potrebama, niti pruza mogucnost da nesto od toga kvalitetno ostane u decijim umovima. Skupi se komisija sastavljena samo od nastavnog osoblja, akademika… i oni na osnovu svog iskustva i svojih predmeta zakljucuju sta bi sve trebalo da se ugradi u program. To nije mesovit tim ljudi, nema ni pismenog roditelja prosecnog deteta uzrasta o cijim se mogucnostima donosi odluka, tako da me ne cudi sto stite svoj fond casova, koji je inace realno nepotreban, kao i obim gradiva. Ocekujem cak da ce zbog radnih mesta osmisliti i nove predmete. Inace ne sporim da imaju sramno niske plate za posao koji obavljaju sa svim odgovornostima.
Poenta skolstva bi trebala da bude u rasterecivanju ucenika, a ne u dodavanju gradiva i insistiranju na tom starinskom nepotrebnom sistemu. Obzirom na nove tehnologije, trenutno skolovanje smeta i oduzima svima vreme od obrazovanja, koncipirano na ovaj nacin. Konkretno – OSNOVNA skola – treba da bude osnovna! Sticem utisak da moje dete zavrsava akademiju sto se tice istorije, biologije….svasta! Po misljenjima mojih kolega, prijatelja i rodbine, npr. biologija bi trebalo da se uci prva tri meseca, istorija druga tri i geografija poslednja tri meseca u skolskoj godini, sa jako redukovanim programom, a ako se dete u srednjoj opredeli….samo napred….i ovako sve to ponovo tada uci, ludost. Da ne pominjem da postoje dodatne nastave za zainteresovane i talentovane. Uvesti u najraniji uzrast zdravstveno vaspitanje i drugarstvo i time preventivno delovati protiv nasilja i nezdravog zivota sto je sustina problema u Srbiji. Kakva bre uciteljica za fizicko….tri puta nedeljno najmanje obavezni, aktivni casovi od najranijeg uzrasta, sa ucenim nastavnikom fizickog, a ne ova parodija. Tice se zdravlja i preventive! Zatim jezici…..a da uvedemo 5 stranih jezika….pa da nam budu pismeniji! Alo bre, pored nase gramatike srpskog, dovoljan je jedan strani jezik….ponavljam, OSNOVNA skola je osnovna, a vise jezika nisu osnova! A roditelji koji zele, neka izvole da plate svom detetu privatno dodatne casove da pruzimo mogucnost i drugima po Srbiji da rade i zarade. Mozda je predugacak komentar, ali misljenje jednog dela nas je takvo. Zelimo samo da rasteretimo decu i da im umesto bubanja….da bi sve postigli u grcu…dozvolimo da uce, da se igraju, da osete detinjstvo….a ne strahove od prijemnih ispita.
Vašim predlozima dodajem POZVATI IH U ŠKOLAMA SAMO DA IM SE SVEČANO URUČE DIPLOME I SVEDOČANSTVA.Za fizičko isključivo magistre jer ostali ne mogu da im pokažu gde da uzmu lopte.Jao,crna prosveto!
Samo da Vas ispravim: Pozvati ih u skole! Ali razumem potpuno gresku, bili ste pretrpani gradivom pa niste sve mogli da zapamtite. A na nastavi fizickog su vas pustali da jurite besciljno za loptom i igrate „Izmedju dve vatre“. Mi smo, na srecu imali nastavnika fizickog, koji nam je pokazivao vezbe za pravilan hod, pravilno drzanje kicme, pokazivao nam je kako se pravilno dise kod napora i uporedo sa nama radio namenske vezbe, tako da je nasa uciteljica mogla da bude bezbrizna da se poprilicno stara, ne lomi sa nama ili da nam uvaljuje loptu da pretupa i taj cas preko glave. Svaka cast svim uciteljicama, ali je fizicko vaspitanje suvise vazan predmet za decu da bi se njegov znacaj ovako ignorisao. Ali, naravno, svi imaju pravo na svoje misljenje….gledajte da jos po nesto dodamo u program i opteretimo decu jer to je ocigledno svih ovih godina dalo rezultate!