Degradirani školski bibliotekari
Nakon smanjenja broja bibliotekara u osnovnim i srednjim školama, njihov položaj dodatno je degradiran predlogom da jedini od svih zaposlenih u obrazovanju sa sedmim stepenom stručne spreme budu u sedmoj platnoj grupi.
Upravni odbor Društva školskih bibliotekara zbog toga se obratio svim reprezentativnim sindikatima obrazovanja molbom da zaštite njihova prava, interese i materijalni položaj, kao i da svim sindikalnim sredstvima spreče dalju degradaciju ove profesije.
U dopisu sindikatima, u koji je Danas imao uvid, navodi se da su školski bibliotekari podneli najveći teret racionalizacije radnih mesta u prosveti, smanjenjem broja izvršilaca najpre u osnovnim, a sada i u srednjim školama.
„Po svemu sudeći, ušteda koja je usledila oduzimanjem norme i otpuštanjem naših kolega nije bila dovoljna, pa smo proteklih dana u medijima mogli pročitati da smo u nacrtima platnih grupa i razreda zaposlenih u javnim službama jedini svrstani u sedmu platnu grupu, ispod svih ostalih kolega u prosveti sa visokim stepenom stručne spreme, koji su svrstani u osmu i devetu platnu grupu“, piše u dopisu.
Školski bibliotekari navode da su „iskreno zgroženi“ pokušajem da se njihov posao nezakonito degradira u odnosu na pedagoge, psihologe i ostale stručne saradnike, sa kojima su u zakonu izjednačeni. Oni se pitaju na osnovu kojih relevantnih kriterijuma je zaključeno i predloženo da se školski bibliotekari svrstaju u platnu grupu, u koju ne pripadaju ni po profesionalnim kvalifikacijama, niti po profesionalnim zadacima koje ispunjavaju.
Odgovor na ovo pitanje juče smo potražili u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave koje je uradilo predlog platnih grupa i razreda, gde nam je rečeno da je inicijalni predlog stigao iz Ministarstva prosvete. Međutim, iz tog ministarstva do zaključenja ovog izdanja Danasa nismo dobili objašnjenje.
Koliko je bibliotekara u školama?
Prema zvaničnim statističkim podacima, u prošloj školskoj godini u školama u Srbiji na poslovima školskog bibliotekara je angažovano 2.184 ljudi. Od tog broja, 637 je bibliotekara sa punim radnim vremenom dok su ostali nastavnici koji u školskoj biblioteci dopunjuju fond časova. Više od 50 odsto škola u Srbiji koristi mogućnost da se na poslovima školskog bibliotekara angažuju nastavnici koji radom u biblioteci dopunjuju fond.
Piše: V. Andrić
Izvor: Danas