Истраживачи са Института Каролинска у Шведској проучавали су какав утицај на развој когнитивних способности деце има време које проведу уз екран.
Посматране су навике деце из Сједињених Америчких Држава и откривено је да су деца која су провела натпросечно време играјући видео игрице повећала своју интелигенцију више од просека. Гледање телевизије или друштвене мреже нису имали ни позитиван ни негативан ефекат на коефицијент интелигенције.
Деца све више времена проводе пред екранима. О томе како то утиче на њихово здравље и да ли има позитиван или негативан утицај на њихове когнитивне способности воде се жестоке расправе. Када је у питању ова студија, истраживачи са Института Каролинска и Универзитета Врије у Амстердаму посебно су проучавали каква је веза између навика коришћења екрана и интелигенције током времена.
Више од 9.000 дечака и девојчица у Америци је учествовало у студији. У доби од девет или десет година, деца су радила низ психолошких тестова како би проценили своје опште когнитивне способности (интелигенцију). Деца и њихови родитељи су такође питани колико времена деца проводе гледајући ТВ и видео снимке, играјући видео игрице и дружећи се са друштвеним медијима.
Деца су праћена током две године
Нешто више од 5.000 деце је праћено две године, након чега је од њих затражено да понове психолошке тестове. Ово је омогућило истраживачима да проуче како је учинак деце на тестовима варирао од једне до друге сесије тестирања и да контролишу индивидуалне разлике у првом тесту. Такође су контролисали генетске разлике које би могле утицати на интелигенцију и разлике које би могле бити повезане са образовањем и приходима родитеља.
Деца су у просеку проводила 2,5 сата дневно гледајући ТВ, пола сата на друштвеним мрежама и 1 сат играјући видео игрице. Резултати су показали да су они који су играли више утакмица од просека повећали своју интелигенцију између два мерења за приближно 2,5 поена више од просека на IQ скали. Није примећен никакав значајан ефекат, позитиван или негативан, гледања телевизије или друштвених медија.
„Нисмо испитивали ефекте понашања екрана на физичку активност, сан, добробит или школски учинак, тако да не можемо ништа да кажемо о томе. Али наши резултати подржавају тврдњу да време испред екрана генерално не нарушава когнитивне способности деце и да играње видео игрица заправо може да помогне у јачању интелигенције. Ово је у складу са неколико експерименталних студија о игрању видео игара.“, каже Торкел Клингберг, професор когнитивне неуронауке на Одсеку за неуронауку у Каролинској.
Интелигенција није константна
Резултати су такође у складу са недавним истраживањима која показују да интелигенција није константа, већ квалитет на који утичу фактори средине.
„Сада ћемо проучавати ефекте других фактора животне средине и како се когнитивни ефекти односе на развој мозга у детињству“, каже Торкел Клингберг.
Једно ограничење студије је то што је обухватила само америчку децу и није направила разлику између различитих типова видео игара, што отежава преношење резултата на децу у другим земљама са другим навикама играња. Такође је постојао ризик од грешке у пријављивању, јер су деца сама оцењивала време испред екрана и навике.
