Ми не можемо детету, које је било добро и фино, да због тога дамо све петице. А онда, само зато што је имало све петице, оно може да се упише у коју год школу да хоће.
Он је сад Вуковац. Завршио је основну школу, па је Вуковац. Шта то значи Вуковац? Вуковац значи да је он био вредан до своје 15. године живота. Дете се развија и емоционално и интелектуално. Да ли ће оно бити заинтересовано за исте ствари као и до 15. године, ми то не знамо.
Ми се ругамо онима који иду код астролога и врачара, а сами организујемо пријемне испите. Детету оцењујемо знање које је оно прикупило и сад је нама то некакав гарант за његову будућност.
Ниједна установа до данас није водила рачуна о томе шта је било с Вуковцима после 10 година од завршетка основне школе. Шта су студирали, шта су завршили, где су?
Ниједна основна школа није водила рачуна о својим Вуковцима, о томе како су се снашли у средњој школи – нико о томе не води рачуна, нико то научно не истражује. Дакле, нико озбиљно не схвата оно што ради у школи. А то би требало да буде је озбиљан посао.
Ја сам сам се уписао у школу кад није било пријемних испита. И хвала Богу да нисам полагао, ко зна како бих прошао.
У моје време неко упише нпр. медицину, у другој години му не иде, оде на историју и постане успешан. А знам генерације које су полагале са одличним оценама те пријемне испите и има међу њима неуспешних људи.
Рећи за некога да ће бити одличан стручњак зато што сада има добре оцене је исто као ићи код бабе врачаре. Е, то је проблем школе. За дете до 15. године није толико важно шта зна и колико зна, битно је како ће се развити. Битно је да оно што дете научи делује подстицајно на њега, да га инспирише на нека размишљања, да развија мождане ћелије. Ако тражимо превише од детета то може да уназади његов развој.
Школе би требало више да раде на истраживачком плану везано за психолошки развој деце, да видимо шта ми то радимо са нашом децом.
Проф. др Светомир Бојанин, неуропсихијатар