Родитељи ђака једне од некад најпрестижнијих гимназија у Србији која носи назив Јована Јовановића Змаја, не одустају од апела који сада прелазе у вапај да се ова школа сачува од пропадања. Институције, пак, остају неме.
Ученици су 1. септембра расељени у три друге новосадске школе, где је настава, тврде родитељи, више него хаотична, а оно што деца тамо добијају не може се мерити са оним што је Јовина гимназија некад била. Велики број часова изгубљен је због мањка наставног кадра, а распоред је неприлагођен и деци и наставницима, тако да они у школи проводе целе дане, са великим паузама с једне стране, а с друге, јурећи из једне у другу зграду. Да би се часови како тако одржали, понекад је настава организована и у ходницима, а по неколико одељења бива спојено у једно, кажу родитељи.
Због свега овога они се свакодневно окупљају да наставницима пруже подршку у једносатном штрајку који организују испред Машинске школе, једне од ”школа домаћина” док зграда Јовине стоји закључана. До кад – не зна се, као што се не зна ни због чега. Јер, проблем безбедности који се наводи као разлог односи се, како тврде родитељи, само на део школе под куполом, док би остатак могао да функционише нормално, да директор није својевољно одлучио да школу закључа.
Очекивано, као наредни корак урушавања ове институције, кренуло је и исписивање талентованих ђака.
”Талентована ученица, која је освајала медаље на државним такмичењима из математике и физике, исписала се из Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, због катастрофалног стања у овој школи.” – навели су родитељи у свом саопштењу.
Ова ученица из Кикинде се ове школске године уписала у одељење ученика са посебним способностима за математику, које ради по истом плану и програму као и Математичка гимназија у Београду, како кажу, уз велика очекивања и жељу да и даље осваја медаље на такмичењима.
”Колико је њена жеља за знањем била велика, можда и најбоље говори чињеница да се са 15 година одвојила од родитеља и преселила у Нови Сад, где је живела у средњошколском дому ученика, како би могла да похађа Јовину.” – стоји у саопштењу.
Родитељи тврде да је директор Радивоје П. Стојковић је, без правог образложења и валидног документа, раселио ученике Јовине гимназије у три школе, а одељење поменуте ученице је прво ишло у Хемијску, а потом у Машинску школу, где услови за рад нису ни близу оних које су ученици имали у згради своје гимназије.
”Такође, директор није ангажовао велики број стручних сарадника са Универзитета у Новом Саду, а уместо њих је ангажовао наставнике са упитним квалификацијама, па је и квалитет наставе драстично пао. То су све били разлози да родитељи ове ученице испишу своју кћерку из Јовине гимназије и упишу је у школу у Кикинди.” – истичу родитељи ђака Јовине гимназије.
Након овог, стигло је још једно слично саопштење.
”Гимназију „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду напустио је и ученик првог разреда – носилац великог броја диплома и награда са разних нивоа такмичења. Овај талентовани ученик из Инђије је вуковац и носилац чак шест Доситејевих диплома, а на државном такмичењу из информатике је освојио другу награду. Одељење ученика са посебним способностима за информатику Јовине гимназије је уписао како би могао да добије знање који би му омогућило да ускоро представља Србију на међународним такмичењима из информатике.” – наводи се у саопштењу родитеља.
Додаје се и да, пошто ученик није могао да добије очекивано знање у Јовиној гимназији, његови родитељи су одлучили да га испишу и пребаце га у гимназију у Београду.
”Родитељи ученика Јовине гимназије питају министра просвете колико још ученика треба да оде из ове школе, да би реаговао и решио проблеме које је проузроковао Радивоје П. Стојковић.” – закључује се у саопштењу.











Зашто би било ко уписивао дете у гимназију са циљем да дете „добије знање који би му омогућило да ускоро представља Србију на међународним такмичењима из информатике.”
Да ли је родитељима познат списак тема и области везано за међународна такмичења из информатике? Те теме и области уопште нису предвиђене планом и програмом ни у средњим школама, ни на факултетима Србије. Ово је већ превршило меру. Потпуно погрешан полазни став је да у специјализованим одељењима се раде такмичарски трикови, јер би онда такви ученици потпуно дошли неспремни на пријемни испит за факултет (што је такође један од циљева ученика који уписују гимназије).
Mi nismo ni svesni koliko su ovo jezive i tragične informacije – sistematski urušavati i gasiti jednu vrhunsku državnu školu. Zarad čega? Čudno je kako ljudi ne umeju da zagrebu, uz pomoć inteligencije, bar malo ispod površine.
Ide se, gospodo, na privatizaciju školstva. Onima koji o tome odlučuju, državni budžet treba za druge potrebe. I briga ih za štetu koju će ogromna većina građana imati od toga. Guraju to jer imaju interes, potpomognuti svakako i interesnim grupama van ove zemlje, čemu se ne treba čuditi jer je to logično. Ali, nisu inostrani uticaji presudni, presudno je ono što se dešava ovde.
Mi se u ovoj zemlji ne možemo više deliti prema ideologijama, političkim strankama, sitnim interesima. Neko je u stanju da nas po ovim pitanjima posvađa do nivoa sukoba, manipulišući našim osećanjima i nesposobnošću da bar malo dublje sagledamo stvari. Jedina istinita, prava, realna podela je – na one koji imaju i one koji nemaju. Kad to shvatimo, biće nam bolje.
Pre mesec-dva ste kao razularena masa u istoj toj školi vrištali tim talentovan đacima dok su bili na času i dok je predavao taj isti direktor; ljuti što su se drznuli da vas ne prate u vašim blokadama škole.
Nema tog državnog organa koji je u stanju da vrši torturu nad mozgom normalnih ljudi kao što to radi šačica ovih roditelja.
Pa neka idu deca koja hoće da rade u škole koje normalno rade. Ovi što neće da rade, neka blokiraju, šetaju, kako hoće, eto im škola, koje neće biti.
Pa prošle godine vam nije smetalo što ste školu blokirali pola godine. Dobar deo roditelja je učestvovao u tome a sad ste, šatro, zabrinuti za kvalitet nastave.
Ovi roditelji definitivno nemaju pojma sta hoce…Prošle godine blokirali skolu da im deca ne idu a sad kao zabrinuti…