U uvodnom pasusu jednog članka Univerziteta u Teksasu, koji se naziva najkompletnijom analizom posledica koje su prouzrokovane batinama u detinjstvu, navodi se:
„Prema novim analizama sprovedenim tokom 50 godina dugih istraživanja, koja se bave uticajem batina na decu, eksperti sa Univerziteta u Teksasu i Mičigenu navode da što se više koriste batine kao metod vaspitavanja, to je veća verovatnoća da će se deca suprotstavljati roditeljima i da će biti asocijalna, agresivna, da će imati psihičke probleme i kognitivne poteškoće.“
Od svih tema koje se tiču roditeljstva i na koje se stavlja akcenat, tema upotrebe batina je, do sada, jedna od, ako ne i najkontroverznija tema. Ljudi se nenormalno mnogo trude da odbrane svoje pravo da udare svoje dete. Ono što su zaboravili je uticaj koji takav postupak ima. Deca uče kroz ono što proživljavaju. Ako Vi ne možete da kontrolišete svoju ruku i narav u trenucima kada ste ljuti, iznervirani i napeti, onda ne možete i ne treba tako nešto da očekujete od svog deteta.
Prema ovim istraživanjima „što više praktikujete ovakvo kažnjavanje deteta, vrlo je verovatno da će dete ispoljavati asocijalno ponašanje i da će imati psihičke probleme. Takođe, verovatno će i oni sami podržavati ovakav vid vaspitavanja kada budu imali svoju decu, čime se naglašava da se stav prema fizičkom kažnjavanju prenosi sa generacije na generaciju.“
Kada se protivim udaranju dece, često čujem komentare kao što je: „Pogledaj sebe. I tebe su tvoji roditelji nekada udarili i dobro si ispala.“
Dobro. Neverovatno se začudim svaki put kada neko koristi reč „DOBRO“ kako bi opravdao neke loše postupke. Ali, pogledajte nas! DOBRO smo ispali!
NISAM ISPALA DOBRO. Odrasla sam, a i dalje se borim sa anksioznošću (psihički problem). Uspostavljanje kontakta očima sa drugom osobom nekad zna da bude veoma neprijatno (asocijalno). Udarala sam i fizički napadala moje bivše partnere. Nije dobro. Ako pod dobro mislite na funkcionisanje u sredini baziranoj na traumi, onda da, dobri smo. Ljudi su takođe i silovani i napastvovani i uprkos tome mogu imati veze, decu i mogu svakodnevno ići na posao, ali to svakako nije dobro.
Ponašanja ljudi za koja često verujemo da su normalna, to nisu. To je rezultat podizanja dece u društvu koje promoviše i sprovodi roditeljstvo koje se ne zasniva na uspostavljanju veze sa decom.
Za neke, DOBRO je samo reč za „nesigurne, neurotične i emotivne osobe“.
Pitajte koga hoćete kako je i ako oni tvrde da su dobro, ja mogu skoro da tvrdim da nisu. Jer ako Vam je dobro, ali zaista Vam je sve potaman, onda ne koristite reč „dobro“ da opišite to Vaše stanje. Razmislite o tome. Kad Vas neko pita kako ste i Vi se osećate odlično, da li tada odgovorite „Dobro sam“?
Dobro je reč prilagođavanja. Dobro je izbegavanje pravog odgovora. Dobro je „Dobro sam, ali ne baš i ne želim da ti kažem kako se zaista osećam, pa sam, eto, dobro.“
Ljudi, ne želimo da budemo dobro. U ovom društvu, ono što je dobro, što je kao uobičajeno, u stvari je zeznuto. Dobro smo, jer ne osećamo, jer smo naučeni da su osećanja loša. Dobro smo, jer idemo unaokolo kao da smo pola sebe, a ne mi potpuni, a sve to zato što su naše autentične karakteristike oterane iz nas batinama.
Džidu Krišnamurti kaže: „Nije merilo zdravlja dobro se prilagoditi bolesnom društvu.“
Dobro jednostavno znači da ste se uklopili u društvo koje prvenstveno veruje da je udaranje dece prihvatljiv, čak i neophodan metod disciplinovanja deteta. Niste dobro zato što su Vas udarili s vremena na vreme, a nisam ni ja.
Nije bez razloga udaranje deteta zabranjeno u 52 države. Zahvaljujući ovim istraživanjima, mi sada znamo ono što su ove zemlje znale sve vreme. A to je da su batine povezane sa istim onim negativnim posledicama sa kojima je povezano i maltretiranje, samo u manjoj meri.
Batine nemaju nikakve veze sa decom, ali zato i te kako imaju veze sa odraslima i njihovom nesposobnošću da se izbore sa neprijatnim osećanjima koje u njima izazivaju deca, a udaranje je samo oslobađanje tog osećaja. Batine prikazuju Vaš nedostatak samokontrole. Ovakvim postupcima učite svoju decu baš suprotno onome čemu želite da ih naučite, što je takođe potvrđeno ovim istraživanjima.
Preuzmite odgovornost svog emotivnog stanja, ali ga nemojte ispoljavati na svom detetu.
Priredila: Aleksandra Ivković