Типови читања у настави српског језика су изражајно, доживљајно, интерпретативно, усмерено читање.
Читање текста се може вежбати на следећи начин:
- Гласно читање при чему ученик чита гласно одређени текст или реченице јасно, без призвука водећи рачуна о природности гласа.
- Тихо читање или читање у себи. Неки методичари практикују као прво читање али то је погрешно. Нормално је и природно да се прочита с гласним читањем, па се ученици усмере на тихо читање.
- Наизменично читање је облик гласног читања које се састоји у следећем: ученик прочита један пасус или неколико реченица, затим настави други, затим трећи итд.
- Хорско читање је читање са којим не треба претеривати. Обично се организује у почетку учења читања, а касније се не практикује. У хорском читању не могу се разликовати добри од лоших читача.
- Флексибилно читање. Стандардно читање је визуелно фиксиран процес: чита се слева на десно, редови су увек водоравно штампани и наше читалачке навике су томе прилагођене. Можемо срести и другачији распоред штампаних редова и слова, посебно разне стилске облике слова.
- Интерпретативно (изражајно) читање наставника ученицима мора бити добро приппремљено и реализовано.
Основни циљ вежбања ове врсте је да ученици што пре пређу са ишчитавања на природни облик читања, а онда на усавршавање технике читања. Вежбањем се коригују разне грешке којима су ученици склони у почетном читању: „гутање“ последњих гласова у речи или последње речи у реченици, сецкање током читања, наглашено или одсечено читање једносложних речи. Већ од првог прочитаног слова, од прве прочитане речи, ученик мора да открива значење прочитаног.
Основни задаци почетног читања су да:
- ученик сигурно препознаје слова у речима;
- слова изговара јасно, чисто, без призвука, најпре отежући, а после глобално, односно целовито;
- визуелне представе штампане речи што природније преводи у говорни низ, да овлада природним изговарањем речи и реченица;
- постигне одређену брзину читања;
- кратке ненаглашене речи (везнике, предлоге, еклиптичке облике, облике помоћних глагола и личних заменица) чита заједно с речима уз које стоје као једну акценатску целину, а не одвојено од њих, јер је то неприродно;
- разуме смисао и садржину прочитаног.
Аутор: Бојана Пешић, професор разредне наставе из Ниша