Nastava na daljinu je, za ovu školsku godinu završena, a od jeseni šta će biti, ostaje da vidimo. Do tada, autorka jednog ruskog sajta, Olga KATAEVA, govori o tome s kakvim se tipovima roditelja susrela u toku nastave na daljinu.
„Jednog dana svi će se sa zahvalnošću prisećati perioda učenja na daljinu“ kaže ona, mi nismo sigurni.
„Mnogima je ono predstavljalo izazov: učitelji su morali tradicionalno podučavanje hitno da premeste u digitalno okruženje, roditelji su se obrazovanjem svoje dece bavili dublje nego ikad i svi zajedno bili su prisiljeni da grade međusobnu komunikaciju na mreži.
Gotovo danonoćna komunikacija s porodicama osnovnoškolaca tokom učenja na daljinu iznedrila je nekoliko vrsta roditelja.
Roditelj-menadžer
To je tip roditelja s kojim je vrlo prijatno raditi. Njihov porodični raspored podleže zakonima filozofije upravljanja vremenom. Zadaci se rangiraju: šta može dete samostalno da obavi, šta uz pomoć roditelja, šta isključivo pod nadzorom roditelja. U takvim porodicama se dete ne boji da pita ono što ne razume, rado izvršava zadatke, predaje sve radove na vreme. Dete nije preopterećeno jer se teret raspoređuje ravnomerno.
Roditelj-školarac
Ti roditelji vas teraju da se nasmejete. Ponašaju se kao u svoje đačko doba. Večito zapitkuju šta je zadato, treba li baš sve to da se uradi. Smišljaju smešne izgovore: „Nestao nam je internet“, „Pas nam je pojeo tipku“, „Tata nas je zvao za vreme testa“. Takvi roditelji vešto lažiraju rukopis trećaka. Ovladali su Fotošopom i video-montažom uredivši video-zapis na način da se ne vidi kako dete čita s papira ili telefona umesto da recituje. Roditelji-školarci naučili su svoju decu da pišu radove prepisivanjem s Vikipedije i drugih stranica.
Roditelj na veliku udaljenost
To su roditelji koji su sebe izolovali od učenja na daljinu. Njih ne zanima šta zadaje učitelj, neka se deca snalaze sama. Nisi predao rad na vreme? Trebalo je ranije da počneš s radom. Predao rad ili ne, njih se to ne tiče. Naučio – ne naučio, naučiće dogodine. Takvi roditelji ne kritikuju decu, ne doživljavaju učitelja i ne reaguju.
Roditelj „ne mogu“
„Ja to ne znam.“ „Ne mogu.“ „Ne mogu da ga nateram da radi.“ „Nas nisu tako učili.“ Ti roditelji jednostavno ne žele da se upuštaju ni u šta novo. Ne žele da savladaju alate za učenje na internetu. Ne mogu da organizuju detetovo učenje jer ono ne želi da uči. „Nisam učila engleski, ne razumem zadato, ne mogu da mu objasnim“, uprkos činjenici da su detetu poslato detaljna uputstva s detaljnim objašnjenjem materijala. „Nije moja dužnost da objašnjavam detetu šta je to personifikacija.“ Nije vaša dužnost, zato uključite video-zapis s učiteljevim izlaganjem.
Roditelj bez deteta
To su roditelji koji rade sve umesto deteta. Gledaju video-lekcije, rešavaju testove, rade zadatke na platformi, rade vežbe u svesci. Šteta što je pesmicu moralo da recituje baš dete, inače bi i to učinili umesto njega. Ovo nisu oni roditelji koji samo izrađuju projekte, pišu referate. To su zadaci koji su vrlo zahtevni za samostalan rad. Govorim o roditeljima koji „pomažu“ detetu i u onome što svaki učenik nižih razreda može da obavi samostalno.
Roditelj bez interneta
Ukratko, za učenje nema interneta, za komentarisanje po društvenim mrežama ima interneta. A najzanimljivije je to što su to isti roditelji koji odbijaju školske tablete i kartice za pristup internetu.
Roditelji-borci
To su roditelji koji, umesto da ulažu energiju u svoju porodicu i u situaciji u kojoj su pokušaju da urade najbolje, oni „dižu prašinu“ zalažući se za svoja „prava“ i postavljajući zahteve. Možda je pohvalno boriti se za svoja prava, ali ne u situaciji u kojoj su se svi zatekli u istom položaju. Nastava na daljinu je vanredno stanje. Oni koji su fleksibilni, prilagodiće se i izvući korist za sopstveni razvoj kao profesionalca i osobe.
Izvor: mel.fm