Постићи тишину у учионици понекад изгледа као немогућа мисија, зар не? Поготово ако желимо да избегнемо ону врсту тишине која настаје из страха, викања или претњи казнама. Добра вест је да, уз мало маште, доследности и спремности на игру, можемо створити атмосферу у којој ученици са радошћу прихватају када је време за разговор, а када за фокусиран рад у тишини.
Ево неколико проверених стратегија које претварају успостављање мира у забавну и позитивну активност.
Визуелни сигнали: Говор без речи
Деца су изузетно визуелна бића. Искористите то!
Подигнута рука: Ово је класика са разлогом. Уместо да вичете, једноставно подигните руку. Ученик који вас први примети, подиже своју руку и престаје да прича. Тако се талас тишине шири учионицом док свако дете не примети сигнал и подигне руку. То је моћан, тих и заједнички тренутак.
Семафор за буку: Направите велики семафор од картона који ће стајати на видном месту. Црвено значи апсолутна тишина (радни задатак, тест), жуто означава „шапат глас“ (рад у пару), док зелено дозвољава разговор у групи. Можете именовати „чувара семафора“ који ће померати стрелицу – деца обожавају такву одговорност!
Тиха слика: Припремите сет картица са јасним симболима. Подигнута картица са нацртаним уветом значи „Слушамо пажљиво“, прст на уснама је „Шшшш“, а стопала која се шуњају значе „Тихи покрет по учионици“. Ово је ваш тајни код који разумеју само чланови вашег разреда.
Скретање пажње звуком: Магија мелодичног звука
Неки звуци иритирају, а неки привлаче пажњу на миран начин. Бирајте ове друге.
Ритмичко пљескање: Започните једноставан ритам пљескањем (нпр. два брза, један спор). Ученици имају задатак да га што пре понове. Док се фокусирају на понављање ритма, разговор природно престаје. Када сви заједно заврше, тишина је већ ту.
Звонце, металофон или триангл: Уместо оштрог звука, користите нежан, мелодичан тон. Један лагани ударац у триангл или неколико нота на металофону може пресећи буку много ефикасније од повишеног гласа, јер је неочекиван и пријатан.
Одбројавање са преокретом: Уместо да вичете „Стишавамо се!“, почните да одбројавате уназад од 5 до 1, али то радите све тишим и тишим гласом. Ученици ће морати да се утишају како би чули последње бројеве. То је мала психолошка игра која увек успева.
Музика за транзицију: Имајте спремну кратку мелодију (30-60 секунди). Када је пустите, то је знак да ученици треба да заврше тренутну активност, среде своје ствари и спреме се за тишину док музика не престане.
Позиви и одговори: Наш мали ритуал
Претворите позив на тишину у брзу, енергичну игру речима.
Учитељица: „Рибице, рибице…“ Ученици (шапућу): „…пливају у тишини!“
Учитељица: „Један, два, три…“ Ученици: „Очи упри у нас три!“ (и покажу на учитељицу/таблу)
Учитељица: „Кад кажем буба, ви кажете: (деца) мара!“ (ви кажете буба, они одговоре, па наставите) „Кад кажем тишина, ви кажете: (деца) стара!“ Савет: Заједно са ученицима смислите ваше јединствене фразе! Када су они аутори, радо ће их користити.
Награђивање и мотивација: Тимски дух
Фокусирајте се на позитивну мотивацију уместо на критиковање буке.
Тегла са кликерима (или звездицама): Сваки пут када се разред брзо и ефикасно утиша на ваш знак, убаците један кликер у празну теглу. Када се тегла напуни, следи колективна награда коју сте унапред договорили (гледање цртаћа, 10 минута дужег одмора, игра по избору).
Шампиони тишине: Користите штоперицу да измерите колико им је секунди потребно да се умире. Запишите рекорд на табли. Следећи пут их изазовите: „Наш рекорд је 10 секунди! Можемо ли данас то да урадимо за 8?“ Такмичење против самог себе је изузетно мотивишуће.
Мистериозна награда: Најавите да ће се „кутија изненађења“ отворити за онај ред или групу која буде најбоља у одржавању мира током одређеног задатка.
Технике пуне пажње: Удахни мир
Помозите деци да осете тишину изнутра.
Заједничко дисање: Пре него што започнете нову лекцију, реците: „Хајде да удахнемо енергију за учење.“ Заједно три пута дубоко удахните на нос и издахните на уста. Ово не само да смирује, већ и фокусира целу групу.
Магични минут тишине: Претворите тишину у изазов. „Хајде да пробамо да један минут слушамо тишину. Које све звуке чујете када смо потпуно мирни? Можда сат? Можда птице напољу?“ Ово учи децу да цене тишину уместо да је се плаше.
Тиха замишљања: Водите их кроз кратку визуелизацију: „Замислите да сте пахуља која се нежно спушта на тло… или да сте мала корњача која се увукла у свој оклоп где је мирно и сигурно.“
Употреба хумора и ликова: Тишина је забавна
Лик чувара тишине: Уведите лутку, плишану играчку или чак цртеж на табли под именом „Господин Шапатко“ или „Вила Тишина“. Тај лик „воли“ када је мирно и „покрије уши“ када је превише бучно. Деца ће се трудити да не узнемире свог омиљеног лика.
Магични реквизит: Имајте „чаробни штапић тишине“ или „шешир за слушање“. Када их узмете у руке, то је знак да наступа магија тишине и да је време за пажњу.
Смешан глас или покрет: Уместо да кажете „тишина“, правите се да сте изгубили тишину и да не можете да је нађете, све време говорите другачијим гласом, деца то воле. Неочекивани хумор је најбољи алат за привлачење пажње.
Организација простора и правила: Сви смо у овоме заједно
Зоне тишине: Јасно дефинишите да је „кутак за читање“ увек тиха зона, док је други део учионице „тепих за игру“ и место где је дозвољен разговор. Када деца знају шта се очекује у ком делу простора, лакше се придржавају правила.
Наш устав тишине: На почетку године, направите заједно са ученицима плакат „Правила наше тихе учионице“. Питајте их: „Зашто нам је потребна тишина док неко чита? Шта се дешава када сви причају у исто време?“ Када учествују у стварању правила, осећају се одговорним за њихово поштовање.
Кључ је у доследности и позитивном приступу. Вежбајте сигнале док је у учионици већ мирно, како би деца научила шта се од њих очекује пре него што настане хаос. Мењајте стратегије с времена на време да бисте задржали елемент изненађења и забаве.
На крају, тишина није циљ сама по себи. Она је средство које нам омогућава да се боље чујемо, дубље разумемо и стварамо окружење у којем свако дете има прилику да заблиста.
Питање за вас, драге колеге: Која од ових стратегија вам се чини најприменљивијом у вашој учионици? Поделите у коментарима и ваше проверене методе које нису на овом списку!
Аутор: Љиљана Павловић, учитељица