Спољашње вредновање образовних установа показало да су многе незадовољавајућег квалитета. Директори лоше оцењених установа први на обуку
Трећина основних и средњих школа у Србији оцењена је јединицом или двојком. Ово су тренутни резултати екстерне евалуације, кроз коју је до сада прошло 900 основних школа, 300 средњих и око 90 предшолских установа. Како би јединице и двојке што пре постале бар тројке, Министарство просвете прво ће за директоре најлошије оцењених установа организовати обуку и помоћи им да унапреде свој рад.
Иако је закон још 2003. године предвидео обавезно стручно усавршавање директора школа, као и да сваки од њих мора да заради лиценцу, до данас се то није догодило. Према речима Јасмине Ђелић, координатора за рад школских управа, намера министра просвете и његовог тима је да овај проблем буде решен што пре.
– Сви директори школа проћи ће обуку, али прво ће бити организована за оне који су најлошије оцењени, већ током зимског распуста – каже Јасмина Ђелић за „Новости“. – Носилац посла биће Завод за унапређивање образовања и васпитања.
Евиденцију о успеху школа на спољашњем вредновању води Завод за вредновање образовања и васпитања. Њихови подаци кажу да међу трећином основних школа са ниским оценама, 41 има јединицу. Међу средњим школама, јединицом је оцењено 16 установа. Ниједна предшколска установа није добила јединицу, али је подељено девет двојки.
Највише минуса у спољашњем вредновању школе су добиле, објашњава наша саговорница, због мањка индивидуализације наставе и оцењивања које би више било у функцији развоја ученика и наставника. Потребно је, наглашава, да ученику буде јасније због чега је добио неку оцену, да се вреднује више појединачних активности и провера знања.
ЈАВНИ ПОЗИВ
– МИНИСТАР Шарчевић искористиће законску могућност да путем јавног позива изабере наставнике који ће бити подршка просветним саветницима и спољашњим евалуаторима. Биће изабрани најквалитетнији наставници – каже Јасмина Ђелић.
– Екстерном евалуацијом проверава се седам области квалитета установе. Прати се функционисање система, рад наставника, колико је развијено самовредновање у школама – напомиње Јасмина Ђелић.
У појединим школама могле су се чути критике на то што, рецимо, час математике оцењује наставник физичког или час билогије наставник страног језика. У Чачку су школе чак одбиле да пусте комисију да проверава квалитет.
– Спољашње вредновање није стручни надзор поједичаних наставника, па не мора да их процењује стручњак исте вокације. Сваки просветни саветник спреман је у пуном капацитету да процењује образовни процес – каже Јасмина Ђелић. – Свако од њих обучен је да процени како наставник води час, како и колико деца уче на часу, да ли наставник управља процесом учења, какву атмосферу ствара, како прати напредак ученика.
Овим послом бави се око 40 тимова и укупно 120 евалуатора.
Екстерна евалуација је промашај јер школе у Србији нису углавном верификоване (имају дозволу за рад) сагласно важећем Закону о основама система образовања и васпитања.
А поседовање верификације (дозволе за рад) је у суштини доказ да дотична школа испуњава минималне услове за рад у складу са законом.
И шта имамо у пракси: школа која испуњава минималне услове за рад (верификована је) добије двојку или јединицу а школа која не испуњава те минималне услове добије највишу оцену. Другим речима екстерна евалуација је најобичније замлаћивање просветних радника и нема никаквог ефекта. Циљ увођења екстерне је био да се узму неке паре од донације и да се успостави агентурна мрежа у просвети (зар мислите да су случајне те „обуке“ или тренинзи тренера за евалуаторе обављени у у финим местима у Србији и иностранству у изолованим срединама). Једноставно евалуатори су агенти страних интереса (пре свега МИ5 и МИ6 јер је програм екстерне евалуације школа у Србији њихова идеја што и није никаква тајна јер је су примарни предмет интереса Ми5 и МИ6 просвета у циљаној земљи, социјална политика, безбедносне структуре).
Прочитах негде на Фејсбуку да је неко написао да је екстерна евалуација у српској просвети исто као када би пореска управа вршила екстерну контролу квалитета код трговаца на бувљаку који ем нису регистровани , ем немају фиксалну касу, ем не плаћају порез. И као врхунац свега нађете „трговца“ који добије највишу оцену за услуге без обзира што нема фискалну касу и не плаћа порез. Најблаже речено прилично уврнуто.
Исто је и са екстерном евалуацијом у српској просвети. Уврнуто.
Али имајући у виду да је почео лов на агенте можемо очекивати хапшење неких евалуатора јер су регрутовани да бушкају по српској просвети.
Da je eksterna promašaj, promašaj je ali čisto sumnjam da su evaluatori strani agenti. Bar ovi koji su bili u našoj školi. Ili sam ja previše gledao Jamesa Bonda… Sa Vama se slažem da su „treninzi“ verovatno bili dobro pokriće sa se uzme neka lova. Neko je tu, što bi se reklo, bio „dobar“.
Oni ( evaluatori-vrednovatelji) sve rade javno da ne bi bilo tajno…
Навели сте реално присутне лоше објективне факторе у школама,али “једна“школа је за област настава добила оцену 4,руковођење1,“остали папири-области “ 2 или3 коначна оцена довољан 2. Обука за директоре,наставници разредне и предметне наставе “исправљају и допуњују“недостатке а СТРУЧНА служба посматра.Ало, па педагози,психолози су одседели на тим семинарима о вредновању и развојном планирању.Провлаче се а раде 100% (седе,друже се).Извињење за оне који савесно раде у стручним службама.
Ima puno skola koje su za nastavu i podrsku ucenicima dobile 3- 4, a za rukovodjenje 1.
Zasto se TO zove eksterna evaluacija , a ne spoljasnje vrednovanje , gospodo iz Zavoda za unapredjenje obrazovanja ?
У закону лепо пише спољашње вредновање, а не екстерно.
Eksterna komisija? Svrha i cilj? Srednja škola- u kojoj ni jedan čas nije održan kod određenog profesora, ali je papirologijom regulisan.Sramota!