Spoljašnje vrednovanje obrazovnih ustanova pokazalo da su mnoge nezadovoljavajućeg kvaliteta. Direktori loše ocenjenih ustanova prvi na obuku
Trećina osnovnih i srednjih škola u Srbiji ocenjena je jedinicom ili dvojkom. Ovo su trenutni rezultati eksterne evaluacije, kroz koju je do sada prošlo 900 osnovnih škola, 300 srednjih i oko 90 predšolskih ustanova. Kako bi jedinice i dvojke što pre postale bar trojke, Ministarstvo prosvete prvo će za direktore najlošije ocenjenih ustanova organizovati obuku i pomoći im da unaprede svoj rad.
Iako je zakon još 2003. godine predvideo obavezno stručno usavršavanje direktora škola, kao i da svaki od njih mora da zaradi licencu, do danas se to nije dogodilo. Prema rečima Jasmine Đelić, koordinatora za rad školskih uprava, namera ministra prosvete i njegovog tima je da ovaj problem bude rešen što pre.
– Svi direktori škola proći će obuku, ali prvo će biti organizovana za one koji su najlošije ocenjeni, već tokom zimskog raspusta – kaže Jasmina Đelić za „Novosti“. – Nosilac posla biće Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Evidenciju o uspehu škola na spoljašnjem vrednovanju vodi Zavod za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja. Njihovi podaci kažu da među trećinom osnovnih škola sa niskim ocenama, 41 ima jedinicu. Među srednjim školama, jedinicom je ocenjeno 16 ustanova. Nijedna predškolska ustanova nije dobila jedinicu, ali je podeljeno devet dvojki.
Najviše minusa u spoljašnjem vrednovanju škole su dobile, objašnjava naša sagovornica, zbog manjka individualizacije nastave i ocenjivanja koje bi više bilo u funkciji razvoja učenika i nastavnika. Potrebno je, naglašava, da učeniku bude jasnije zbog čega je dobio neku ocenu, da se vrednuje više pojedinačnih aktivnosti i provera znanja.
JAVNI POZIV
– MINISTAR Šarčević iskoristiće zakonsku mogućnost da putem javnog poziva izabere nastavnike koji će biti podrška prosvetnim savetnicima i spoljašnjim evaluatorima. Biće izabrani najkvalitetniji nastavnici – kaže Jasmina Đelić.
– Eksternom evaluacijom proverava se sedam oblasti kvaliteta ustanove. Prati se funkcionisanje sistema, rad nastavnika, koliko je razvijeno samovrednovanje u školama – napominje Jasmina Đelić.
U pojedinim školama mogle su se čuti kritike na to što, recimo, čas matematike ocenjuje nastavnik fizičkog ili čas bilogije nastavnik stranog jezika. U Čačku su škole čak odbile da puste komisiju da proverava kvalitet.
– Spoljašnje vrednovanje nije stručni nadzor pojedičanih nastavnika, pa ne mora da ih procenjuje stručnjak iste vokacije. Svaki prosvetni savetnik spreman je u punom kapacitetu da procenjuje obrazovni proces – kaže Jasmina Đelić. – Svako od njih obučen je da proceni kako nastavnik vodi čas, kako i koliko deca uče na času, da li nastavnik upravlja procesom učenja, kakvu atmosferu stvara, kako prati napredak učenika.
Ovim poslom bavi se oko 40 timova i ukupno 120 evaluatora.
Eksterna evaluacija je promašaj jer škole u Srbiji nisu uglavnom verifikovane (imaju dozvolu za rad) saglasno važećem Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
A posedovanje verifikacije (dozvole za rad) je u suštini dokaz da dotična škola ispunjava minimalne uslove za rad u skladu sa zakonom.
I šta imamo u praksi: škola koja ispunjava minimalne uslove za rad (verifikovana je) dobije dvojku ili jedinicu a škola koja ne ispunjava te minimalne uslove dobije najvišu ocenu. Drugim rečima eksterna evaluacija je najobičnije zamlaćivanje prosvetnih radnika i nema nikakvog efekta. Cilj uvođenja eksterne je bio da se uzmu neke pare od donacije i da se uspostavi agenturna mreža u prosveti (zar mislite da su slučajne te „obuke“ ili treninzi trenera za evaluatore obavljeni u u finim mestima u Srbiji i inostranstvu u izolovanim sredinama). Jednostavno evaluatori su agenti stranih interesa (pre svega MI5 i MI6 jer je program eksterne evaluacije škola u Srbiji njihova ideja što i nije nikakva tajna jer je su primarni predmet interesa Mi5 i MI6 prosveta u ciljanoj zemlji, socijalna politika, bezbednosne strukture).
Pročitah negde na Fejsbuku da je neko napisao da je eksterna evaluacija u srpskoj prosveti isto kao kada bi poreska uprava vršila eksternu kontrolu kvaliteta kod trgovaca na buvljaku koji em nisu registrovani , em nemaju fiksalnu kasu, em ne plaćaju porez. I kao vrhunac svega nađete „trgovca“ koji dobije najvišu ocenu za usluge bez obzira što nema fiskalnu kasu i ne plaća porez. Najblaže rečeno prilično uvrnuto.
Isto je i sa eksternom evaluacijom u srpskoj prosveti. Uvrnuto.
Ali imajući u vidu da je počeo lov na agente možemo očekivati hapšenje nekih evaluatora jer su regrutovani da buškaju po srpskoj prosveti.
Da je eksterna promašaj, promašaj je ali čisto sumnjam da su evaluatori strani agenti. Bar ovi koji su bili u našoj školi. Ili sam ja previše gledao Jamesa Bonda… Sa Vama se slažem da su „treninzi“ verovatno bili dobro pokriće sa se uzme neka lova. Neko je tu, što bi se reklo, bio „dobar“.
Oni ( evaluatori-vrednovatelji) sve rade javno da ne bi bilo tajno…
Naveli ste realno prisutne loše objektivne faktore u školama,ali “jedna“škola je za oblast nastava dobila ocenu 4,rukovođenje1,“ostali papiri-oblasti “ 2 ili3 konačna ocena dovoljan 2. Obuka za direktore,nastavnici razredne i predmetne nastave “ispravljaju i dopunjuju“nedostatke a STRUČNA služba posmatra.Alo, pa pedagozi,psiholozi su odsedeli na tim seminarima o vrednovanju i razvojnom planiranju.Provlače se a rade 100% (sede,druže se).Izvinjenje za one koji savesno rade u stručnim službama.
Ima puno skola koje su za nastavu i podrsku ucenicima dobile 3- 4, a za rukovodjenje 1.
Zasto se TO zove eksterna evaluacija , a ne spoljasnje vrednovanje , gospodo iz Zavoda za unapredjenje obrazovanja ?
U zakonu lepo piše spoljašnje vrednovanje, a ne eksterno.
Eksterna komisija? Svrha i cilj? Srednja škola- u kojoj ni jedan čas nije održan kod određenog profesora, ali je papirologijom regulisan.Sramota!