Рано детињство је доба изузетног физичког, когнитивног, социјалног и емоционалног развоја. Најновија истраживања показују да је развој у првим годинама живота детета од немерљивог значаја за здравље, учење и постигнућа за цео живот.
Мождани развој је најинтензивнији у првим месецима и годинама живота и директно зависи од искуства и стимулуса којима је дете изложено у овом периоду. Период раног детињства истовремено је период великих могућности и велике рањивости.
Развој мозга је генетски условљен, али је и под утицајем средине.
Делови мозга задужени за вид и слух најбрже се развијају током првих 3-4 месеца. Између трећег и четвртог месеца, мозгу је потребна визуелна и говорна стимулација за развијање дубоке перцепције и усвајање гласова из језика. Период од 6. месеца до краја 3. године критичан је за развој говора и родитељи и остали укућани треба да причају детету и одговарају на његов покушај говора.
Мозгу је за развој потребан стимулус – искуства са којима се сусреће. Искуство укључује звуке, призоре, додир и покрете за мало дета а, како дете расте, говор, решавање проблема и физичку активност.
Фактори који утичу на рани развој
Бројни фактори утичу на дететов развој и достизање пуног потенцијала.
У породици најважнији фактори су:
- добра исхрана,
- стимулација развоја и
- подстицајна, негујућа средина за дете.
Способност детета да размишља, формира односе и живи у складу са сопственим потенцијалима је директно повезана са синергијом доброг здравља, добре исхране, одговарајуће стимулације и односа са другима.
Да би у потпуности развило своје когнитивне потенцијале, детету је потребна могућност да истражује и учи. Бројне студије показују да се когнитивни развој детета може побољшати ако одрасли реагују на његова интересовања и радозналост причајући му о стварима које га занимају, помажући му да истражује околину и храбре га да развија мишљење показујући му нове могућности.
Подстицајна средина подразумева да је деци потребна топлина и подршка. Kвалитет везе малог детета са родитељима утиче на развој мозга и социјалног понашања тако што ствара основу за дететова будућа искуства и његове/њене одговоре на њих.
Свака беба је јединствена. Постоје индивидуалне разлике у развоју сваке фунције (неко прохода у 13. а неко у 18. месецу), као и у склопу развоја (код неке деце се брже развија моторика, код неке говор…).
Нормалне су разлике између дечака и девојчица као и између деце која расту у различитим социјалним и културним срединама. Разлике међу децом утичу и на начин на који она уче.
Сумња родитеља да развој детета касни у некој области развоја или постојање неких знакова упозорења налаже неодложну консултацију стручњака (педијатра И, по потреби, других специјалиста). Рана интервенција даје одличне резултате!
Извор: trudnocaizdravlje.rs