Sigurno se pitate kako da pomognete detetu u učenju, a da to nije objašnjavanje lekcija i zadataka ili celodnevno zajedničko sedenje nad knjigom. Deci to u većini slučajeva stvarno nije ni potrebno. Ponekad je samo u pitanju gradivo koje im nije zanimljivo ili u njemu ne vide korist za svoj svakodnevni život.
Možda vašem detetu podvlačenje markerima ništa ne znači.
Možda ni mape uma ne pomažu.
Možda ne vide nikakvu korist od izdvojenih grafikona, slika ili tabelarnih prikaza.
Vama se nekad može učiniti da su vizuelni prikazi tu da olakšaju učenje i to je potpuno razumljivo. I stvarno je tako, vizuelno učenje je svima nama intuitivno i putem vizuelnih asocijacija možemo mnogo toga da zapamtimo. Ali, važno je pre svega identifikovati koji stil učenja detetu odgovara. I može da se desi da to nije isti stil koji vama donosi rezultate i olakšava Vam pamćenje.
Neka deca u odnosu na slike, crteže i kolorit ipak preferiraju da čuju živu reč i tako najbolje pamte i fokusiraju se na gradivo. To ne znači da ne mogu da pamte slike ili da ih one ometaju, nego jednostavno uče dominantno auditivnim stilom. Šta to znači?
Dete kome odgovara auditivni stil učenja voli da sluša priče, bilo da su one vezane za gradivo ili ne. Na primer, možete da obratite pažnju da li detetu drže pažnju radio emisije, časovi ili radionice na kojima se nešto objašnjava ili diskutuje i da li ono samo voli da priča o onomu što je naučilo. Ako je to slučaj, ponudite diskretno detetu neku od ovih tehnika učenja.
„Sam svoj nastavnik“
Ova tehnika omogućava detetu da bude predavač i da gradivo ponavlja tako što ga objašnjava naglas. U okviru ove tehnike dete može da koristi realnu ili zamišljenu publiku.
„Snimač glasa“
Korišćenjem diktafona na telefonu ova tehnika daje detetu mogućnost da snimi svoj glas u nekoj od važnih faza učenja. Bilo da odluči da se snimi dok čita ili ponavlja gradivo, to je audio-snimak koji može iznova da se sluša.
„Dijalog“
Deca kojoj prija auditivni stil učenja vole ovu tehniku jer im daje šansu da pitaju i odgovaraju, posebno ako je to izostalo u školi. Predložite detetu da napravi listu pitanja za diskusiju ili kviz sa karticama na kojima su pitanja iz gradiva.
Kada razgovarate sa svojim detetom o učenju, važno je da imate na umu da je cilj da ono pronađe sopstveni pristup, a ne da preuzme Vaš. Ne postoji ispravan ili neispravan stil učenja. Svaki daje rezultate u skladu sa samim gradivom, zahtevima i potrebama osobe koja uči. Pored toga, niko od nas nema samo jedan stil učenja niti je to nešto što možemo da doživljavamo kao deo sebe. Stil učenja može da se promeni vremenom, pa čak i da zavisi od vrste gradiva ili od načina na koji je ono predstavljeno.
Prilikom istraživanja stilova učenja, detetu je potrebno ohrabrenje i dozvola da istražuje, umesto da bude usmereno samo na rezultat. To važi kako za mlađu, tako i za stariju decu. Kao i u drugim oblastima, i u učenju je uvek prvi korak razumevanje detetovih potreba i želja, zajedničko ispitivanje mogućnosti i veština, i naravno, nezaobilazno, podrška.
Autor: Tamara Kostić, @ucenje_za_tebe