Деца у Финској не полазе у школу до седме године, а у учионицама проводе само половину времена у поређењу са својим вршњацима из већине европских земаља.
У наставку је транскрипт разговора европског новинара Линтона Бесера са запосленима у образовном систему и ђацима у Финској.
ЛИНТОН БЕСЕР, европски кореспондент: 8 је сати, хладно јутро у предграђу Хелсинкија. Школарци се припремају за наставу.
Данашња лекција – древна историја.
КАИЈА-ЛИНА АЛАТАЛО, НАСТАВНИЦА: Деца у пару читају неке текстове о Египту и древном животу. Након читања ћу их питати шта су сазнали из књиге. Мислим да смо сви спремни.
ЛИНТОН БЕСЕР: Ово је школски систем који је годинама међу најбољима у свету.
КАИЈА-ЛИНА АЛАТАЛО (пита ученике): Шта можете да ми кажете о овом златном?
(Ученици одговарају на питање.)
ЛИНТОН БЕСЕР: Па ипак, ова деца ће у учионици провести упола мање времена од деце на западу.
АИЈА РИНКИНЕН, САВЕТНИК МИНИСТРА, ЗА ОБРАЗОВАЊЕ: Када идете у први разред, када имате седам година, у школи проводите 20 сати недељно. То је минимум, а са годинама се број сати повећава. Али то је и даље мање него у многим земљама Европе или света.
ЛИНТОН БЕСЕР: У Финској наставници појединачно одлучују о начину реализовања наставног плана и програма, укључујући и то колико технологија треба да буде заступљена у њиховим учионицама.
МИНТУ ЛАТИМАРКИ, ђак: На пример, радимо на пројекту пирамиде. Сада своја имена записујемо хијероглифима на папир, а затим ћемо урадити неке задатке из учионице.
(једанаестогодишњи Минту Латимарки тражи дозволу да напусти час како би отишао да ради у школском кафићу кога воде сами ђаци)
КАИЈА-ЛИНА АЛАТАЛО: Можеш да идеш. У реду је.
ЛИНТОН БЕСЕР: Здраво. Један колач за камермана, један за мене и две кафе. Колико то кошта?
МИНТУ ЛАТИМАРКИ: 2 евра, 60 центи.
ЛИНТОН БЕСЕР: Коики је кусур?
МИНТУ ЛАТИМАРКИ: 2 евра 40 цента.
ЛИНТОН БЕСЕР: Имате ли кутију / посуду / теглу за бакшиш? Имате ли бакшиш уопште?
МИНТУ ЛАТИМАРКИ: Не.
У Финској су школски оброци, књиге и екскурзије бесплатни. Деца бирају оно што желе, седе са својим друговима и наставницима и ту једу, а затим почисте за собом. Могу да се играју напољу. Неки играју неку верзију фудбала, неки играју кошарку, док други чекају да се отвори хокејашко клизалиште.
Има много опција и за дане када су временске прилике лоше.
Услови за разне активности у овој школи су невероватни. Напољу смо видели клизалиште, а овде где се деца могу играти у време ручка, постоји сто за пинг-понг, билијар, у време хладних зимских дана, имају просторију препуну лејзибегова и кауча, а у углу је чак и Плејстејшн.
ЛИНТОН БЕСЕР: Изгледа да сте веома богата школа, мора да добијате више новца од других школа?
ВЕСА АYРАС, директор: Не, нисмо. Иста количина новца је, заправо, за све школе.
ЛИНТОН БЕСЕР: Школама у Финској, није дозвољено да покрећу сопствене новчане фондове, нити да било шта наплаћују од родитеља. Све школе се подједнако финансирају од пореза.
ВЕСА АИРАС: У нашем систему за ученике је све бесплатно и од родитеља не узимамо никакав новац.
АИЈА РИНКИНЕН: Желимо да наше школе буду једнаке и да имају подједнаке могућности за спровођење образовања. Стога и целокупан финансијски систем треба да буде једнак и да подједнако третира све школе.
ЛИНТОН БЕСЕР: Старији брат Минту Латимаркије, Леви, је у 7.разреду, данас поподне има математику.
ОНА АРНЕЗ, наставница: Имамо семестралне испите / тестирања пре него се крене са следећим испитима.
ЛИНТОН БЕССЕР: У Финској постоје редовни испити, али се резултати тих тестова нити штампају, нити се деле.
ВЕСА АИРАС: Имамо и додатна тестирања, али велика разлика је у томе што се уопште не упоређујемо са другим школама по принципу: ова школа је добра, а ова је лоша. Једноставно користимо информације које сами процењујемо.
ЛИНТОН БЕССЕР: Али можда највећа разлика у финском образовању је стандард наставе.
Левијева учитељица математике, Она Арнез, говори пет језика и има постдипломске квалификације.
ОНА АРНЕЗ: Дакле, свако од нас мора бити магистар да би био наставник. Тако сам, на пример, ја професор математике, хемије и физике.
ЛИНТОН БЕССЕР: У Финској је занимање наставника веома тражено.
ОНА АРНЕЗ: Заправо је заиста тешко уписати студије на универзитету. Само око 10 процената студената узимају у обзир како би се школовали за наставу. Ако заиста желите да будете учитељ, то вам не може бити друга или трећа или не знам каква опција. То вам мора бити на првом месту.
ПАИВИ ЛАТОМАКИ, МАЈКА: Верујем да знају шта је најбоље за нашу децу. Нисам учитељ, немам то образовање. Дакле, не мешамо се у њихов рад.
ЛИНТОН БЕСЕР: У Финској постоји одређена доза забринутости око проналажења праве школе за своје дете.
ПАИВИ ЛАТОМАКИ: Верујемо да имају веома добре школе, тако да не морамо да радимо никакав истраживачки посао.
ОТАЦ: Мислим да то није питање у Финској.
ПАИВИ ЛАТОМАКИ: Не.
ЛИНТОН БЕСЕР: Финска је потпуно другачија земља са малим хомогеним друштвом. Али њен образовни успех сигурно мора понудити неке лекције за остале земље света.
ВЕСА АИРАС: Желео бих да кажем да треба да покушамо да изградимо систем коме људи верују.
ЛИНТОН БЕСЕР: И чини се да је улагање управо у наставни кадар очигледно добро место за неки почетак.
Извор: abc.net.au
Превела: Радмила Симић
Браво! Шта очекивати од нашег система где ће ове године бити потребно 0 бодова како би се уписале студије србистике. Ти ,,двојкаши“ ће кроз пет година предавати у школама. Није важно у Србији ни ко је где студирао, нити колико дуго, нити са којим просеком је завршио студије. Најбоље прођу преписивачи, они без стида и срама и са партијским књижицама. Требало би о томе да се поразмисли док још није касно.