Deca u Finskoj ne polaze u školu do sedme godine, a u učionicama provode samo polovinu vremena u poređenju sa svojim vršnjacima iz većine evropskih zemalja.
U nastavku je transkript razgovora evropskog novinara Lintona Besera sa zaposlenima u obrazovnom sistemu i đacima u Finskoj.
LINTON BESER, evropski korespondent: 8 je sati, hladno jutro u predgrađu Helsinkija. Školarci se pripremaju za nastavu.
Današnja lekcija – drevna istorija.
KAIJA-LINA ALATALO, NASTAVNICA: Deca u paru čitaju neke tekstove o Egiptu i drevnom životu. Nakon čitanja ću ih pitati šta su saznali iz knjige. Mislim da smo svi spremni.
LINTON BESER: Ovo je školski sistem koji je godinama među najboljima u svetu.
KAIJA-LINA ALATALO (pita učenike): Šta možete da mi kažete o ovom zlatnom?
(Učenici odgovaraju na pitanje.)
LINTON BESER: Pa ipak, ova deca će u učionici provesti upola manje vremena od dece na zapadu.
AIJA RINKINEN, SAVETNIK MINISTRA, ZA OBRAZOVANJE: Kada idete u prvi razred, kada imate sedam godina, u školi provodite 20 sati nedeljno. To je minimum, a sa godinama se broj sati povećava. Ali to je i dalje manje nego u mnogim zemljama Evrope ili sveta.
LINTON BESER: U Finskoj nastavnici pojedinačno odlučuju o načinu realizovanja nastavnog plana i programa, uključujući i to koliko tehnologija treba da bude zastupljena u njihovim učionicama.
MINTU LATIMARKI, đak: Na primer, radimo na projektu piramide. Sada svoja imena zapisujemo hijeroglifima na papir, a zatim ćemo uraditi neke zadatke iz učionice.
(jedanaestogodišnji Mintu Latimarki traži dozvolu da napusti čas kako bi otišao da radi u školskom kafiću koga vode sami đaci)
KAIJA-LINA ALATALO: Možeš da ideš. U redu je.
LINTON BESER: Zdravo. Jedan kolač za kamermana, jedan za mene i dve kafe. Koliko to košta?
MINTU LATIMARKI: 2 evra, 60 centi.
LINTON BESER: Koiki je kusur?
MINTU LATIMARKI: 2 evra 40 centa.
LINTON BESER: Imate li kutiju / posudu / teglu za bakšiš? Imate li bakšiš uopšte?
MINTU LATIMARKI: Ne.
U Finskoj su školski obroci, knjige i ekskurzije besplatni. Deca biraju ono što žele, sede sa svojim drugovima i nastavnicima i tu jedu, a zatim počiste za sobom. Mogu da se igraju napolju. Neki igraju neku verziju fudbala, neki igraju košarku, dok drugi čekaju da se otvori hokejaško klizalište.
Ima mnogo opcija i za dane kada su vremenske prilike loše.
Uslovi za razne aktivnosti u ovoj školi su neverovatni. Napolju smo videli klizalište, a ovde gde se deca mogu igrati u vreme ručka, postoji sto za ping-pong, bilijar, u vreme hladnih zimskih dana, imaju prostoriju prepunu lejzibegova i kauča, a u uglu je čak i Plejstejšn.
LINTON BESER: Izgleda da ste veoma bogata škola, mora da dobijate više novca od drugih škola?
VESA AYRAS, direktor: Ne, nismo. Ista količina novca je, zapravo, za sve škole.
LINTON BESER: Školama u Finskoj, nije dozvoljeno da pokreću sopstvene novčane fondove, niti da bilo šta naplaćuju od roditelja. Sve škole se podjednako finansiraju od poreza.
VESA AIRAS: U našem sistemu za učenike je sve besplatno i od roditelja ne uzimamo nikakav novac.
AIJA RINKINEN: Želimo da naše škole budu jednake i da imaju podjednake mogućnosti za sprovođenje obrazovanja. Stoga i celokupan finansijski sistem treba da bude jednak i da podjednako tretira sve škole.
LINTON BESER: Stariji brat Mintu Latimarkije, Levi, je u 7.razredu, danas popodne ima matematiku.
ONA ARNEZ, nastavnica: Imamo semestralne ispite / testiranja pre nego se krene sa sledećim ispitima.
LINTON BESSER: U Finskoj postoje redovni ispiti, ali se rezultati tih testova niti štampaju, niti se dele.
VESA AIRAS: Imamo i dodatna testiranja, ali velika razlika je u tome što se uopšte ne upoređujemo sa drugim školama po principu: ova škola je dobra, a ova je loša. Jednostavno koristimo informacije koje sami procenjujemo.
LINTON BESSER: Ali možda najveća razlika u finskom obrazovanju je standard nastave.
Levijeva učiteljica matematike, Ona Arnez, govori pet jezika i ima postdiplomske kvalifikacije.
ONA ARNEZ: Dakle, svako od nas mora biti magistar da bi bio nastavnik. Tako sam, na primer, ja profesor matematike, hemije i fizike.
LINTON BESSER: U Finskoj je zanimanje nastavnika veoma traženo.
ONA ARNEZ: Zapravo je zaista teško upisati studije na univerzitetu. Samo oko 10 procenata studenata uzimaju u obzir kako bi se školovali za nastavu. Ako zaista želite da budete učitelj, to vam ne može biti druga ili treća ili ne znam kakva opcija. To vam mora biti na prvom mestu.
PAIVI LATOMAKI, MAJKA: Verujem da znaju šta je najbolje za našu decu. Nisam učitelj, nemam to obrazovanje. Dakle, ne mešamo se u njihov rad.
LINTON BESER: U Finskoj postoji određena doza zabrinutosti oko pronalaženja prave škole za svoje dete.
PAIVI LATOMAKI: Verujemo da imaju veoma dobre škole, tako da ne moramo da radimo nikakav istraživački posao.
OTAC: Mislim da to nije pitanje u Finskoj.
PAIVI LATOMAKI: Ne.
LINTON BESER: Finska je potpuno drugačija zemlja sa malim homogenim društvom. Ali njen obrazovni uspeh sigurno mora ponuditi neke lekcije za ostale zemlje sveta.
VESA AIRAS: Želeo bih da kažem da treba da pokušamo da izgradimo sistem kome ljudi veruju.
LINTON BESER: I čini se da je ulaganje upravo u nastavni kadar očigledno dobro mesto za neki početak.
Izvor: abc.net.au
Prevela: Radmila Simić