Др Јешић: Деца се више не играју, па свако друго има проблем са кичмом
Дечаци и девојчице који у периоду раста највише времена проводе седећи, стварају несклад између тела које расте и мишића који су слаби
ЗБОГ све веће неактивности, чак 50 одсто школараца има лошу позицију трупа, која временом доводи до кифозе кичме. Бол у леђима указује на мишићне проблеме, али су асиметрије трупа много опасније, због чега је важно на време уочити избочења и асиметрије између рамена, струка и кукова.
Према речима ортопеда Будимира Јешића, начелника мушког одељења на Иституту за ортопедско-хируршке болести „Бањица“, закривљење кичме веће од 10 степени захтева физикалну терапију и процедуру јачања мускулатуре, 30 степени захтева ношење мидера, док је код великих закривљења кичме операција неопходна.
– Деца која у периоду раста највише времена проводе седећи, стварају несклад између тела које расте и мишића који су слаби. Школска торба која се носи на једном рамену доводи до додатног, рефлексног кривљења, јер дете „бежи“ од бола у рамену на другу страну – упозорава др Јешић.
* Kоји знаци указују на то да дете има проблем са кичмом и да му је потребна помоћ ортопеда?
– Деца долазе код ортопеда због болова или због деформитета кичменог стуба који примете родитељи или наставници. Бол у врату, леђима или крстима најчешћи је услед мишићних проблема, док се сколиоза и кифоза примећују по асиметријама трупа. Сваки родитељ треба да посматра дете и примети уколико му је једно раме подигнуто, или лопатице превише избачене уназад. Троуглови стаса, односно рамена, струк и кукови, треба да буду симетрични. Ако је тело са једне стране заравњено, а са друге заобљено, значи да се ради о спондилози. Адамсов тест се ради тако што дете стоји и нагне се према напред. Ако се на леђима види избочење са једне стране, то је знак асиметрије трупа, која указује на почетак деформитета.
ЗАKРИВЉЕ ЗА 100 СТЕПЕНИ
* Да ли сте се у пракси сусретали са драстичним примерима кривљења кичме? – На преглед су нам долазила деца која имају сколиозу од 100 степени, што значи потпуно искривљну кичму. То се дешава јер родитељи не желе да се суоче са проблемом, беже од истине или траже решење на погрешним странама. Такође, имали смо једну девојчицу којој је дијагностикована сколиоза, због чега јој је речено да је добро да плива. Kренула је да тренира и постала првак Србије у пливању, али на крају ипак није могла да избегне операцију. Наставила је са тренизмима и након операције је све било у реду.
* Са којим проблемима и деформитетима кичме код деце се најчешће сусрећете?
– Више од 50 одсто деце има постуралну дисфункцију, односно лоше држање и позицију трупа. То само по себи није опасно, али временом може да доведе до кифозе, осносно кривљења кичме и такозваних „облих леђа“. Овај деформитет је чешћи код мушкараца и препознаје се по раменима погнутим ка напред. У почетном стадијуму се може исправити, али касније долази до промена на пршљенским телима. Тада је исправљање отежано, само у појединим случајевима се постиже коришћењем мидера или операцијом. Други најчешћи деформитет је сколиоза, односно увртање кичменог стуба и ротирање у страну. Овај проблем је много озбиљнији и ако се не лечи у првим стадијумима, може да се реши искључиво операцијом. Узрок није утврђен, чак седам пута је чешћи код девојчица и најчешће настаје у периоду брзог раста, односно од 14. до 17. године.
* Kолико су проблеми са кичмом код ђака учестали?
– У последње време се повећава број деце која долазе на прегледе због проблема са кичменим стубом. То су углавном деца предшколског узраста, која се жале на бол између лопатица и пределу врата. Најтежи случајеви где је операција неопходна нису тако чести и раде се само на Институту „Бањица“. Од укупног броја деце која дођу код ортопеда на преглед, код један одсто је операција неопходна, што је око 100 операција годишње.
* Због чега све чешће долази до проблема са кичмом код деце?
– У разговору са осталим ортопедима, закључили смо да је овај пораст највероватније узрокован смањем активношћу деце у односу на раније деценије. Дуго седење за компјутером, лоше држање због мобилног телефона и мањак спортских активности узрокују слабост мускулатуре, која се у периоду раста највише развија. Тада долази до диспропорције између трупа, који је порастао и мусукулатуре која је слаба. Такође, деца најчешће немају свест о томе да треба да се исправе док ходају или седе. Они који се баве спортом најчешће имају много боље држање, али ни то више није правило.
* У ком узрасту најчешће долази до проблема са кичмом? До ког узраста се проблем може решити?
– До проблема долази у периоду брзог раста, који се најчешће дешава од 10. до 17. или 18. године. То је период пубертета када деца највише расту и када постоји опасност од деформитета. До тог периода има сврхе да се раде вежбе и носе мидери. У каснијем узрасту све што можемо да урадимо јесте да учинимо да се стање не погорша, док исправка нажалост није могућа.
* Kолико ношење тешке ђачке торбе може да нашкоди кичми?
– Уколико су превише тешке, ђачке торбе могу да изазову болна стања, пре него озбиљне деформитете кичме. Ноншалантно ношење торбе на једном рамену доводи до болова у леђима због рефлексног кривљења у једну страну, јер дете „бежи“ од бола на другу страну. Због оваквог оптерећења, долази до истезања мускулатуре са једне стране. Зато је потребно носити ранац преко леђа са каишем око струка, који пружа додатну тачку упоришта. Светска здравствена организација је прописала да деца у периоду раста и развоја могу да носе торбе које су тешке максимално 10 до 15 одсто њихове укупне тежине. Уколико поштујете савете и препоруке, а дете је у доброј физичкој форми, не би требало да буде проблема.
* Шта све подразумева лечење деформитета кичме код основаца и средњошколаца?
– Све зависи од стадијума деформитета. Ако је закривљење на снимку до 10 степени, сматра се да је све у реду. Све преко тога захтева лечење. То подразумева најпре вежбе, физикалну терапију и процедуру јачања мускулауре асиметричним вежбама. Ако кривине достигну 30 степени, лечење подразумева ношење мидера. Операција је крајње решење за кривине које не могу на други начин да се исправе.
* Шта треба да урадимо да бисмо ризик од проблема са кичмом свели на минимум? Шта је најбоља превенција?
– Деца пре свега морају да буду активна. То не значи да сви морају да се баве спортом и тренирају, али свакако морају да буду у доброј форми. Нажалост, у пракси је чест случај да су једино деца која тренирају заправо активна, док се остали уопште не крећу. Ако желите да дете буде здраво, оно не сме да седи по цео дан, мора да проводи време у шетњи и игри како би телесни развој био нормалан. Здраво дете има много енергије, јако је и издржљиво. Због тога, осим редовних часова физичког, мора да има и додатне активности.
А. ВАСИЋ
Извор: Новости