Пројектни приступ подстиче ђаке да истражују, уче са разумевањем, користе модерне технологије, повезују познато и непознато, развијају организационе, социјалне и вештине комуникације, као и логичко и стваралачко мишљење.
Од наредне школске године пројектна настава биће обавезна за све прваке, предвиђено је новим планом и програмом. Увођење пројектне наставе није, као што се углавном мисли, новина у образовној пракси условљена развојем нових технологија. Одавно се среће у педагошкој литератури, где је стручњаци још називају и образовањем искуством. Окосница пројектне наставе је увођење истраживачких метода и повећање активности ученика. Пројектни приступ, како се најчешће описује, од ученика изискује самосталну активност као и писани траг о томе. Његова вредност огледа се у томе што ђаци учествујући у пројекту, повезују познато и непознато, овладавају когнитивним и социјалним вештинама, спонтано уче помоћу примера, примењивањем знања, логичког и стваралачког мишљења.
Упућени зналци појашњавају да је пројектна настава драгоцени облик рада јер подстиче ученике да преузму активну улогу у процесу учења са разумевањем, продубљују знање, развијају организационе и вештине комуникације. Пројектни приступ јача мотивацију ученика, унапређује њихову способност савлађивања градива, самосталног учења, решавања проблема, доношења одлука, аргументовања… Такође, подстиче сарадњу, рад у групи, развијање критичког односа према властитом и туђем раду.
Резултати различитих истраживања показују да пројектни приступ утиче на развијање кључних и општих међупредметних компетенција ученика. Једна од најважнијих улога оваквог рада је та што омогућава да наставни предмети буду смислено међусобно повезани, али и у вези са свакодневним животом ученика. Овај облик наставе охрабрује ђаке и учитеље да правилно и безбедно користе информационо-комуникационе технологије, што процес стицања знања чини ефикаснијим.
За реализацију пројектне наставе планом је предвиђен по један час недељно, обавезан за све ученике (укупно 36 часова годишње). Ипак, остављена је могућност да учитељ одлучи каква динамика рада одговара његовим ђацима, теми и структури пројекта, тако да може реализовати и двочас сваке друге недеље, на пример.
Пројектна настава често се сматра обликом рада примереним ученицима старијих разреда, али заправо може бити заступљена још у предшколском васпитању и образовању. Тако ће се и у разредној настави планирати и остваривати према узрасту, предзнању и интересовању деце. У првом разреду основне школе пројектни приступ захтеваће веће ангажовање учитеља. Он ће изабрати тему пројекта у оквиру кога ће ђаци повезивати и надградити знање из више предмета уз обавезну употребу савремених технологија. Учитељ мора добро познавати и ускладити специфичности одељења и принципе пројектне наставе, тако да остане довољно простора за активности ученика, а да у функционалној хармонији буде рад на часу и самостално ангажовање ученика ван школе.
Извор: Клет
Samo vi otkrivajte „toplu vodu“ i tovarite učitelje. Mogli ste uz sve te „pakete novih udžbenika“ i samar jedan da im spakujete kako bi lakše poneli sve što ih očekuje. Kada je u pitanju čuvena „projektna nastava“ treba da se postavi jedno pitanje: kako vas samo nije sramota da nešto što ste prepisali uglavnom iz programa i plana jednog od već postojećih izbornih nastavnih predmeta (svi koji poznaju oblast znaće kog) proglašavate „Amerikom“. Sve što se radi, ama baš sve, bolesno je od senzacionalističkog pristupa informisanju o onome što bi trebalo da se desi, a isti pristup je i prema izveštavanja o onome što se dogodilo. Suštinski, ne dešava se ništa posebno, šta više, presipa se iz šupljeg u prazno i u svemu tome najviše trpe i teško sve to podnose ljudi koji zaista kvalitetno rade. Birokratija glođe preostale vitalne delove obrazovnog sistema pripremajući se da ga „digitalno“ potpuno očisti od tih „starih navika i utemeljenih vrednosti iz prošlosti“.
„У ПРВОМ РАЗРЕДУ основне школе пројектни приступ захтеваће веће ангажовање учитеља. Он ће изабрати тему пројекта… Учитељ мора ДОБРО ПОЗНАВАТИ и ускладити СПЕЦИФИЧНОСТИ ОДЕЉЕЊА и принципе пројектне наставе…“ Значи, мени дође 25-30 детета првог септембра у први разред, и тад се малтене први пут видимо, али ја већ тад морам да их знам у мали прст да бих могла да реализујем ту пројектну наставу? ‘Ало, логико?
I još jedna stvar mi nije jasna. Prosvetari štrajkuju samo zbog plata, i ja to razumem. Jer je stvarno sramota da rade za platu koju inače primaju medicinske sestre i kafe-kuvarice u EPS-u, a stepen stručne spreme, odgovornost, složenost posla i stres ne mogu da se porede. Ali mi nije jasno zašto ne podignu glas protiv ovakvih „novina“ koje nemaju smisla, oduzimaju previše vremena ni za šta, i nemaju nikakav smisao i još samo stvaraju probleme. I ne mislim samo na ovu projektnu nastavu, već i na opisne ocene, inkluziju, dodatnu papirologiju, besmislene seminare, uniforme i još mnogo toga. Zašto se najškolovaniji kadar ne pobuni protiv tih nametnutih besmislica, nego samo ćuti i trpi, svestan da sve te besmislice vode u propast, i da ima većih problema koje treba rešavati?
Mislite da nisu? Mislite da strajkuju samo zbog plata? Time se sluzi stampa, da nahuska narod na prosvetu I zdravstvo, ali strajkuju oni I zbog drugih stvari samo sto se o tome ne pise.
Zašto onda nisu uporni i istrajni u tim štrajkovima koji se ne tiču plata? I zašto se ama baš nigde nije moglo čuti da se prosvetari bune protiv inkluzije, manjka pedagoških asistenata, opisnih ocena i drugih nameta iz Ministarstva? Ja verujem da su zbog ove loše situacije u školstvu „ubijeni u pojam“, ali to nije razlog da ne smognu snage i bore se protiv nebuloza. Najškolovaniji kadar koji ima najviše iskustva iz neposrednog rada u školi bi trebalo da diriguje šta će se a šta neće raditi, a ne da ćutke prihvata „novine“ sa vrha.
Sve dok su u dve trecine skola savremena sredstva u nastavi tabla i kreda sve ove inovacije su piš.. e uz vetar. Dok prosvetari ne budu adekvatno placeni samo će biti tspkanje u mestu.
Verujem da će projektni pristup prijati deci. Vremena se menjaju, promene su nezbežne… Ako se većina prosvetara žali na ponašanje dece i ako većina dece ne voli školu, znači da nešto nije u redu! Dosta više besmislenog štrebanja. Deca vole da uče ako to za njih ima smisla, ako su aktivna, istražuju, dogovaraju se, sarađuju, isprobavaju…Ne može to odjednom, a svest je najteže menjati. Da se ja pitam, a ne pitam se(sigurno će me mnogi psovati) svi mi koji se bavimo decom, treba da imamo ugovor na određeno vreme,pa ko nije spreman da se posveti i da se menja,neka se bavi nekim drugim poslom.
Poštovana Vesna,radim dugo u školi,prihvatam promene(uglavnom ih zamene „nove“),malo nas ostaje sa Rešenjima o radu,puno (2/3)u školama gde radim su sa ugovorima.Status očajan.Nezainteresovani jer „šta da počnu kad su pod ugovorom“ ili su ucenjeni(kako im se naredi) ,opet nemaju „svoj status“ i pojavljuje se 3 grupa „savremeni“(od danas do sutra,glavom kroz zid,ko „Šakire“ od škole do škole,druženje,zabava,provod). Bolje je definisati odgovoran stalni radni odnos ,sa jasnim obavezama nego „ugovor za školsku godinu,pa vozi dalje „
Ne vole sva deca da uče i ne dolaze u školu zato što su željna znanja, nego zato što moraju, i to potpisujem. Imala sam učenike iz određenih grupa koji dolaze u školu samo da ne bi imali izostanke pa se na času izležavaju i dremaju, ima i učenika koje interesuje samo fizičko. I ako se prosvetari žale na ponašanje dece, nije problem u prosvetarima, već u roditeljima te iste dece koji nisu znali da ih vaspitaju na vreme, da ih pripreme za školu, na obaveze, na red. Bilo je roditelja koji mi se žale kako ne znaju više šta da rade sa svojim detetom, čak ga biju i ne pomaže, a to isto dete maltretira sve redom u školi. Ima roditelja koji šalju svoju decu u školu jer ne znaju šta da rade više s njim kod kuće, pa da odmore malo od njega dok je u školi. Ima i loših prosvetara, ali mislim da je veći problem u nevaspitanoj, nekulturnoj i bahatoj deci.