Količine radioaktivnog gasa radona u vazduhu biće od sledeće godine merene u školama i vrtićima širom Srbije.
Namera je da se utvrdi da li su deca izložena štetnom zračenju, pišu Novosti. To će biti učinjeno u okviru druge faze Nacionalnog programa merenja radona u Srbiji. Prethodno je, tokom 2015. i 2016. godine, nivo radona meren u 6.000 domaćinstava. Rezultati su pokazali da je oko 400 kuća imalo preveliku količinu opasnog gasa.
Ovaj program pokrenula je Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja, u kojoj kažu da ranije u Srbiji nisu proveravane doze ovog gasa u domovima građana, iako je to rađeno u celoj Evropi. Akcija u Srbiji sprovodi se uz podršku Međunarodne agencije za atomsku energiju i u školama i obdaništima trajaće tokom 2018. i 2019. godine.
„Radon je štetan za ljudsko zdravlje, a može veoma lako da se eliminiše iz prostorija. Nekada je dovoljno i redovno provetravanje. Merenje koje je rađeno u celoj Srbiji pokazalo je da radona ima u mnogim krajevima: Niškoj Banji, Užicu, Beogradu… Dozvoljene količine su 200 bekerela po metru kubnom za novoizgrađene objekte i 400 za stare zgrade. U oko 400 su pronađene veće koncentracije, negde i oko 1.000 bekerela. Za svaki objekat u kom je oktirven radon napravljen je izveštaj, sa zatečenim stanjem i merama koje treba preduzeti. Najčešće je potrebno samo redovnije provetravanje ili ugradnja sistema ventilacije. Kako radon izlazi iz zemlje, negde je potrebno da se popune pukotine ili da se uradi nova hidroizolacija i problem je rešen“, kaže za Novosti direktor Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja Slađan Velinov.
Nedozvoljene količine radioaktivnog gasa akumuliraju se u organizmu i, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, drugi su na listi uzročnika raka pluća, odmah posle pušenja. Kod tri do 14 odsto pacijenata ova bolest izazvana je radonom. „Postoje terapije u kojima se radon koristi u medicinske svrhe. To je u redu, jer je u kontrolisanim uslovima. Ali opasno je da čovek taj gas udiše 24 časa dnevno“, upozorava Velinov.
Ovaj gas je bez boje i mirisa i oslobađa se radioaktivnim raspadom uranijuma, koji prirodno, u malim dozama, postoji u zemljištu. Na višim stratovima njegova koncentracija je zanemarljiva, tako da se problem uvek javlja u prizemlju. Izvor je najčešće zemljište, a može biti i materijal od kog je kuća napravljena ili voda.
Izvor: Novosti/021