Више од 40 одсто ученика у Србији неоправдано изостане из школе у току две недеље, док 61 одсто закасни на неки час, показују недавна истраживања. Они који често неоправдано изостају, одсуство могу да надокнаде друштвено корисним односно хуманитарним радом, који траје од две до четири недеље.
Најчешћи разлози за изостајање су спортске активности, продужење распуста, али неретко је и намерно избегавање наставе.
“Мислим да је то много шири и озбиљнији проблем него што се чини на прву лопту. Зашто би неко изостајао из школе ако би та школа била процењена као интересантна и корисна? Мислим да је већи проблем системски у томе што се школа недовољно брзо мења и недовољно прилагођава актуелним потребама ученика”, каже психолог Радмила Вулић Бојовић.
Како би ђаке вратиле у клупе, неке школе увеле су посебне мере.
“Строго се придржавамо правилника о начину најаве боловања ученика и доношења оправдања искључиво од стране родитеља, ту инсистирамо, доследни смо и мислим да је то дало добар резултат у смислу смањења броја изостанака”, наводи Марија Милетић, директорка Четрнаесте београдске гимназије.
Они који често неоправдано изостају, од 2018. године, одсуство могу да надокнаде друштвено-корисним односно хуманитарним радом, који траје од две до четири недеље.
“Они некако кроз тај рад и тај однос који је несвакидашњи, мало другачији схвате да ми нисмо на некој другој страни него смо на њиховој страни, дакле желимо им најбоље”, истиче Јоле Булатовић, директор ОШ “Дринка Павловић”.
Психолог Радмила Вулић Бојовић сматра да у васпитном смислу оваква идеја има велико покриће и да деца могу из тога да науче више него из било које казне.
“Уколико је нешто процењено као негативно, штетно, природна последица тога је да се на неки начин искупите тако што ћете учинити нешто добро”, додаје Вулић Бојовићева.
Па тако несташни ђаци могу неко време да се брину о чишћењу школе, помажу администрацији, фарбају ограду, помажу током хуманитарних акција.
“Ефекти су видљиви тамо где постоји добра сарадња са родитељима и због тога је јако важно када примењујемо било који васпитни рад у школи, па исто тако и друштвено корисни рад, да имамо ту синхронизацију и сагласност школе и родитеља. Друштвено корисни рад није никаква казна нити таква врста мере, али да управо од резултата и ефеката друштвено корисног рада и појачаног васпитног рада са учеником зависи коначна мера која ће ученику бити изречена”, наводи Миља Кривокућа из Министарства просвете.
Уколико ученик одбије да учествује у друштвено корисном раду родитељ сноси одговорност у складу са Законом о основама система образовања и васпитања.
Извор: РТС