Niko neće zameriti ako ne rade savršeno, ne vode dokumentaciju idealno, niti će im doći na kućni prag u inspekciju. Treba da se malo opuste, ne da pišu po ceo dan, inače će početi da pucaju po šavovima
Armija nastavnika koji rade od kuće priželjkuje da su reči Milke Karaklajić, psihologa u Osnovnoj školi „Milinko Kušić” u Ivanjici, da bi valjalo malo usporiti tempo obasipanja đaka i prosvetnih radnika obavezama u privremenom školovanju van škole, preporuka resornog ministarstva. Iako nisu šire se kao da jesu i nailaze na opšte odobravanje velikog dela sistema koji se latio TV lekcija, onlajn predavanja, dopisivanja sa đacima i roditeljima u virtuelnim učionicama, evidencije i ocenjivanja na daljinu.
− Svi nastavni predmeti su podjednako važni. Ali u ovoj situaciji moramo biti pragmatični. U najboljoj nameri zatrpali ste učenike materijalima, uputstvima, zadacima… Ne bi trebalo po vasceli dan da izvršavaju školske obaveze. Najveće opterećenje trpe odlični đaci. Možete li u ovim danima zanemariti taj preterani osećaj odgovornosti za učenje i nastavu? Samo kratki, jednostavni sadržaji, jedan domaći zadatak u nedelji po predmetu, osnovne stvari neophodne za dalje obrazovanje… Prioritet su predmeti koji se polažu na završnom ispitu. Ostale kolege, ovo vam je šansa da bez pritiska, neuobičajeno i zanimljivo, približite učenicima svoj nastavni predmet. Dovoljno je da budete podrška i oslonac đacima u ovoj edukativnoj i životnoj situaciji − deo je poruke koju je Karaklajićeva namenila kolegama u viber grupi, zaposlenih u ivanjičkoj osmoletki.
Međutim, iz užeg kruga njene reči su otišle mnogo dalje, brzinom i dometom interneta. Masa ih je dočekala kao presedan u nizu uputstava i preporuka nadležnih o organizovanju nastave, korišćenju digitalnih alata, praćenju i ocenjivanju, stručnom usavršavanju onlajn… Presedan je u tome što Milka savetuje kolegama da malo „povuku ručnu”, podsećajući da se vanredno stanje psihološki odražava na sve nas, da se svuda oseća anksioznost i akumulira strah, da je važno da budemo dobro koliko god trajala borba sa virusom korona.
− Za očuvanje javnog zdravlja i kontinuiteta u učenju glavno je da motivišemo decu da budu kod kuće i aktivno učestvuju u nastavi na daljinu. Preopterećenost je kontraproduktivna i za decu i za nastavnike. Ne zaboravimo da su i prosvetni radnici roditelji dece školskog uzrasta, dakle u stalnoj komunikaciji sa roditeljima dece kojoj predaju, kolegama iz škole, nastavnicima svoje dece… Niko neće zameriti ako ne rade savršeno, ne vode dokumentaciju idealno, niti će im doći na kućni prag u inspekciju ili eksterno ocenjivanje. Treba da se malo opuste, ne da pišu po ceo dan, inače će početi da pucaju po šavovima. Dva, tri pitanja. Jedan, dva domaća zadatka. Dovoljno je da u datim uslovima đaci ponesu osnovna znanja za sledeći razred… − objašnjava za naš list Milka Karaklajić.
Kao „glas razuma” dobrodošao obaveznom školovanju van škole, prepoznaju to svi kojima dnevno stižu stotine poruka u mejl-viber-gugl zbirkama prepiski zbog nastave na daljinu.
− Ministarstvo kaže dajte sažeto, kratko, vodite računa da ne opteretite đake… Ne može da se radi kako kome padne na pamet, zato se u vanrednim okolnostima planovi pišu na nedeljnom, a ne mesečnom nivou. Ipak, ljudi su, trudeći se da svako dobro uradi svoj deo, uz TV lekcije, deci zadavali dodatni sadržaj, pitanja, domaći zadatak, za svaki predmet, na dnevnom nivou. To je mnogo za učenike, a i nastavnici su zatrpani porukama sa đačkim radovima koje treba da pregledaju, vrednuju, evidentiraju, sačuvaju… − kaže Karaklajićeva.
Njene reči na društvenim mrežama podelilo je na hiljade prosvetnih radnika i roditelja. I to je doprinelo da nastavnici na onlajn sednicama veća počnu da se dogovaraju ko daje domaći a ko dodatne sadržaje učenicima u jednom danu. U virtuelnim poštanskim sandučićima roditelja i prosvetnih radnika lagano se smanjuje broj poruka.
U moru odobravanja saveta školskog psihologa o kojima bruji prosveta onlajn ipak ima i suzdržanih glasnogovornika koji se pitaju da li će ukoliko se učenje svede na minimum, i nastavnici od septembra tražiti minimum ili će deca pokvariti uspeh jer neće imati potrebno predznanje, pa će morati da idu na privatne časove.
− Pre tri meseca niko nije mogao da predvidi pandemiju. U rekordnom roku, od svega nekoliko dana, prosveta se snašla odlično, uspostavila nastavu na daljinu u datim okolnostima u kojima ne treba biti zlonameran − zaključuje naša sagovornica.
Šarčević: Nastavnici, ne tražite maksimum
Mladen Šarčević, ministar prosvete, kazao je juče za naš list da je poslao sam poruku da se više povede računa o obimu gradiva i zateva koje učitelji i nastavnici šalju deci.
− U dopisu koji će stići školama podsećamo na jasna uputstva koja smo dali, obavezu direktora, školskih psihologa i pedagoga i razrednih starešina da u ovim okolnostima ne traže maksimum. Da nastavnici ne koriste tehnike koje ih preopterećuju i oduzimaju im mnogo vremena. Uglavnom se većina toga i pridržava. Prema anketi koju smo sproveli, tri četvrtine sistema ima samo reči hvale za obrazovanje na daljinu u vanrednim okolnostima. I preostali se ne žale, već daju predloge za unapređenje koje, naravno, razmatramo − ukazuje ministar.
Učenici neće ostati bez raspusta
U saopštenju koje prenosi Tanjug navodi se da će prolećni raspust za đake osnovnih i srednjih škola umesto deset trajati četiri dana, kao i da je promena kalendara obrazovno-vaspitnog rada za osnovne i srednje škole za školsku 2019/2020. zasnovana na ukupnim merama Vlade Srbije u vreme vanrednog stanja i naporima da se u narednim nedeljama obezbedi da građani što manje izlaze iz kuće zbog širenja virusa korona.
Autor: Milenija Simić-Miladinović
Izvor: Politika