U OŠ „Josif Pančić“ u pernicama učenika pronađene su poruke kojima se drugoj deci preti ubistvom i pominje donošenje pištolja. Školska uprava i direktor tvrde da su reagovali prema protokolu i da su nadležne službe uključene. Slična poruka prethodno je pronađena i u OŠ „Nadežda Petrović“, zbog čega su i tada roditelji bili uplašeni. Koliko ovakve situacije utiču na decu, ima li mesta panici posle sve većeg broja sličnih incidenata i kako reagovati preventivno?
Situacije u kojima deca dožive pretnje u školama su izuzetno uznemirujuće i mogu stvoriti osećaj nesigurnosti među učenicima i roditeljima, čak i ako nije dokazana direktna opasnost.
Emocionalna reakcija straha je prirodna, posebno nakon tragedija u školama iz prethodnih godina, poput one u OŠ „Vladislav Ribnikar“. Važno je razlikovati ozbiljnu pretnju od loše šale ili pokušaja manipulacije, ali to ne umanjuje uticaj na decu.
„Naše društvo doživelo traumu“
– Ovo društvo je 3. maja 2023. godine doživelo jednu vrlo ozbiljnu traumu sa kojom se nije uradilo bog zna šta. Mi smo sada u situaciji da dobijamo plodove onoga šta smo na neki način posijali i onoga čime se nismo bavili. U situaciji kad se osećaš nesigurno, kad se osećaš napeto, kad se osećaš da nema nekoga na koga možeš da se osloniš, a čitavo društvo je u takvom jednom osećanju globalno i lokalno, onda pribegavaš nasilju jer tu neku agresiju koja je u tebi moraš da ispoljiš na neki način – kaže za Blic TV psihološkinja Radmila Vulić Bojović.
Koliko god da je važno da se ne širi panika, ignorisanje ili relativizacija ovakvih događaja može ostaviti decu zbunjenu ili napuštenu u svojim strahovima. Uverenje da nema mesta panici treba biti praćeno konkretnim koracima – kao što su prisustvo odraslih, jasna pravila i otvorena komunikacija.
Pažljivo pristupati slučajevima nasilja među maloletnicima
– Odgovornost na roditeljima je da zaštite dete, da ga umire, da mu pruže podršku, zaštitu, bezbednost, da ga uvere da će biti sigurno. Ako postoji nešto u vezi sa čim oni mogu da pokrenu neke postupke, da to preduzmu, prijave školi, razrednom starešini, kako to već ide kod njih, koja su pravila i procedure. Svi prethodni slučajevi o kojima se pričalo nisu bili sa tragičnim završetkom, ali su bili uznemirujući. Čitali smo o tome kako su se maloletnici potukli, to je sve prilično senzacionalistički predstavljeno, kao da su oni neki heroji, kao da su postali su popularni, sada svi znaju za njih – kaže pedagoškinja Ljiljana Marković za Blic TV.