Ученици Прве београдске гимназије изнели су своје предлоге решења ситуације у којој се налазимо после догађаја који се догодио у ОШ „Владислав Рибникар”. Њихове предлоге преносимо у целости.
Поштовани сви,
Дубоко смо потресени догађајем који се догодио у ОШ ,“Владислав Рибникар”, верујемо, као и сви. Ово је заиста неописива трагедија која треба да буде последњи шамар и опомена нашем друштву да се пробудимо. Млади смо и на нашим плећима се налази одговорност да мењамо овакав систем у којем живимо и да се боримо за боље сутра – сутра у којем нећемо стрепети да пустимо своју децу у школу, за просвету у којој се зна ко је професор, а ко ученик и за државу из које нећемо желети да одемо, него да се дичимо њоме. Овај случај треба да буде освешћење, као и повод и позив на промену.
С тим у виду, желели смо да дамо своје предлоге као могућа решења и позовемо што више ученика и професора да нам се придруже јер се сви боримо за исто – за будуће добро. Наравно отворени смо за додатне предлоге и сугестије уколико их имате!
Наши захтеви су у вези са три основне теме које видимо као клицу оваквих проблема:
Реформа школства
Нажалост, све више увиђамо да је васпитање деце од стране родитеља нешто што изостаје у мањој или већој мери, као и секундарно васпитавање које деца треба да стекну у школи уз своје учитеље, наставнике и професоре. Тражимо од државе да пружи адекватну реакцију у овом погледу и одреши наставничке руке, посебно на ове начине:
– Снижавање толеранције према ученицима:
Захтевамо да се пооштре казне које ученици добијају услед непримереног понашања како би били свеснији последица онога што чине. Самим тим тражимо и да се смањи праг толеранције за избацивање ученика из школе јер то може да одврати ученика од прављења лоших одлука јер је свеснији нежељене последице.
Приоритет мора да нам буде заштита угрожених професора који бивају константно нападнути правима ученика који пре свега не поштују своје дужности и обавезе.
– Тражимо повећање плата у просвети:
Просвета је један од елементарних стубова сваке државе и уколико се тај стуб заљуља настаје велика претња по читаво друштво. Постајемо све више свесни данашње ситуације у којој недостаје стручни кадар који би предавао у школама и да не бисмо завршили у ситуацији у којој неадекватно обучени људи подучавају наше ученике, неопходно је повратити углед просвети и у овом светлу, чиме бисмо привукли и већи број студената који би се школовали за рад у школству. Такође, сусрећемо се све више са потпуно демотивисаним професорима који услед ниске плаћености и везаности руку све више губе почетни ентузијазам и одустају од пружања максимума својим ученицима. Позивамо вас да се сетимо сви да улагањем у просвету ми улажемо у дуготрајну инвестицију, у највредније што држава има – у будуће генерације – на којима као што сви знамо, остаје свет сутра.
– Увођење новог школског предмета и фокус на важним запостављеним предметима:
Важно је повратити значај данас олако запостављених предмета попут ликовне и музичке КУЛТУРЕ и физичког ВАСПИТАЊА. Као што видимо, ови предмети имају суфикс култура и васпитање, наравно, са разлогом. У данашње време када су деца превише за телефонима, таблетима и осталим уређајима, изузетно је важно подстицати креативност и физичку активност као начин да превазиђемо све чешћу агресију код младих. Истовремено бисмо их учили и стрпљењу као запостављеној вештини млађих генерација. Ово бисмо постигли повећањем броја ових часова и темељнијим приступом обраде градива на овим часовима.
Поред овога стекли смо утисак да нашем образовању недостаје један општи и универзални предмет који ће нас учити оном елементарном што се неоправдано очекује да сами научимо или како то многи кажу, ономе чему нас живот учи. На часовима овог предмета би се говорило о изградњи међуљудских односа, исправном и погрешном, субјективном и објективном, изградњи дисциплине, поштовању, дужностима појединца према породици, пријатељима и друштву и личном доприносу и важности општег добра код појединца, као и основним животним вештинама попут припремања хране, замене сијалица,… Подстицало би се критичко мишљење и исказивање емоција код ученика, што би све имало позитивне резултате у будућности – деца би била отворенија у комуникацији са родитељима и схватила би од малена да постоји увек место на ком ће њихов глас да се чује и где ће он бити битан. С тим у вези, улога наставника треба да буде пре менторска и да њима кроз ове часове буде омогућено да прате поред професионалног развоја ученика и развој особе на личном плану, што би могло да помогне да се спрече фаталне последице попут ове у школи „Владислав Рибникар“ уколико се уоче на време. Овај предмет би требало да буде један од предмета са највећим фондом часова јер приоритет нашег друштва јесте да на крају дана и школовања постанемо добри људи – чиме би школа добила своју потпуну улогу – улогу у формирању личности појединца. Ове часове би могли да држе како разредне старешине (као особе које најбоље познају ученике свог одељења), тако и педагози или наставници грађанског васпитања. Важно је да се овај предмет бројчано оцењује и да на крају школске године он улази у просек како би ученици били свесни његове важности како би темељније приступили обрађивању оваквих тема и садржаја.
– Смањити оптерећење наставника административним процедурама како би били усредсређенији на васпитно-образовни рад:
Како би васпитно-образовни систем био што ефикаснији, фокус наставе и наставничке професије не треба бити на уписивању података и информација у електронски дневник и вођење евиденције, већ на приснијем односу са ученицима.
Једино када нас буду престали занимати искључиво папиролошки проблеми и будемо се усредсредили на ученике, због којих цео образовни систем и постоји, и лошу поставку односа између наставника и ученика, можемо доћи до квалитетног решења и очекивати мањи број непожељних ситуација. И ми ученици и наставници смо људи на крају дана, а оно што нас чини људима не може бити претворено у слова и бројеве уписане на некој онлајн платформи.
– Увођење превентивних психолошких прегледа и разговора за све ученике једном годишње:
Попут систематских прегледа на којима ученици посећују педијатре и стоматологе сваке године, како би се они уверили да је све у реду са физички здрављем ђака, тако је важно да постоји особа која ће проверавати ментално стање појединаца.
Кроз године и евиденцију стручна лица би могла уочити уколико постоје неке промене на овом плану код одређеног ђака, што би могло да потпомогне да се спречи развој лошег психичког стања ученика.
– Смањење притиска на ученике у виду оцењивања:
Данас је преовладало мишљење да уколико неко дете нема одличан успех или све петице, да се оно не труди довољно, да није довољно добро и над тим дететом се врши велики притисак. Сугеришемо да се у континуитету врши апел за разумевање деце на родитеље и на тај начин истаћи да то што неко дете није надарено за један предмет или грану науке, не значи да је мање вредно и да постоје друге ствари у којима је дете добро и које они треба да подстичу и пружају детету ветар у леђа.
Спровођење закона о минималној удаљености кладионица од школских установа
Регулатива медија:
Желимо да укажемо на важност медија као средства информисања и њихове улоге у развоју младих. Многи млади данас проналазе своје идоле у људима које виђају на екранима и зато је важно водити рачуна о томе кога пуштамо да води главну реч у медијима.
Захтевамо следеће:
– Забрана приказивања ријалити програма и садржаја који промовише насиље, вулгарности и све неприкладне садржаје који захтевају ознаку 18+ у ударном термину или у току дана када би такав садржај био доступан гледању деци.
– Строжа контрола садржаја како би се на време открио и забранио сваки програм или емисија који промовишу или на недоличнан начин приказују проституцију, наркоманију, силовања, алкохолизам, насиље, некултуран речник итд. на каналима са националном фреквенцијом.
– Контрола насловних страна таблоида и штампаних медија – забрана насиља и приказивања неприкладног садржаја попут голотиње или потресних сцена на насловним странама.
– Санкционисање за све који користе говор мржње, подстичу и одобравају насиље у школама на друштвеним мрежама и у другим медијима
– Забрана промовисања неприкладних вредности кроз музику и уметност на јавним местима – на пример, кроз концерте и перформансе. Стварање тимова који ће одлучивати шта је дозвољено и прикладно за наступање на јавним манифестацијама.
Позивамо све професоре и ученике, као и све вас који сте увидели важност проблема, да се прикључите и подржите овакву иницијативу нас младих јер само заједно можемо да направимо промену, а ниједна битна ствар се није догодила сама од себе – зато устаните, подигните глас и покажите да вам је стало! Покажите да нећете окренути главу и пустити да ово прође као још један у мору инцидената и резултата лошег система. Подржите нас младе да променимо овај свет и учинимо старије генерације поносним! Будимо одважни да мењамо, будимо довољно храбри да оставимо траг!
Унапред захвални,
Ученици Прве београдске гимназије
Песма Николе Милановића, ученика наше школе, којом желимо да искажемо незадовољство и алармантност тренутне ситуације, као и да искажемо наше саучешће поводом монструозног догађаја:
„Ко смо ми?
Ко смо ми?
Да ли смо авети, животиње или људи?
Ко смо ми?
Надобудни грађанин који се буса у груди?
Ко смо ми?
Прости, привилеговани сисар,
Лењивац, који се хвали што је бистар.
Ко смо ми?
У јарузи медвед који стално спава,
Прети свима, а не би дирн’о ни мрава.
Шта смо ми?
Зар смо зло завијено у црно
Које би се светило крвно?
Ко смо ми?
Ми смо деца и ученици.
Ми смо родитељи и учитељи.
Ми смо сестра која воли брата,
Ми смо синови које воли тата.
Ми смо и мама и бака и дека.
Ми смо они који се боре против зле ћуди.
Ми то морамо, ако смо људи.
Никола Милановић 4-1
Почивајте у миру анђели