Учите своју децу да им не треба ништа споља да би била срећна – никаква особа, никакво место или ствар – и да се права радост открива изнутра. Учите их да су сами себи довољни.
Учите их томе, и велике ћете их ствари научити.
Учите своју децу да је неуспех измишљотина, да је сваки покушај успех, и да сваки напор доноси победу, да је први подједнако достојан поштовања као и последњи.
Томе их учите, и велике ћете их ствари научити
Учите своју децу да су дубоко повезана са свеукупним Животом, да су Једно са свим људима, и да никада нису одвојени од Бога.
Томе их учите, и велике ћете их ствари научити.
Учите своју децу да живе у свету величанственог изобиља, да има довољно за све, и да се највише прима у дељењу, а не у гомилању.
Томе их учите, и велике ћете их ствари научити.
Учите своју децу да не постоји ништа што би морала учинити или бити да би била достојна узвишеног и испуњеног живота, да се ни са ким ни због чега не требају надметати, и да Божји благослови припадају свима.
Томе их учите, и велике ћете их ствари научити.
Томе их учите, и велике ћете их ствари научити. Томе их учите, али не речима, него поступцима; не расправама, него показивањем. Јер ваша ће се деца угледати у оно што ви чините, и постаће онакви какви сте и ви.
У сржи људскога искуства постоје само две енергије: љубав и страх.
Љубав подарује слободу, страх је одузима. Љубав се отвара, страх се затвара. Љубав поздравља слободно изражавање, страх га кажњава. Тим мерилом можете знати воли ли вас неко, или вас се плаши.
Не слушајте што говори. Посматрајте шта ради.