Учитељ не прави каријеру. У школу долази као учитељ и из ње излази у истом звању.
Он је глумац – али његови слушаоци и глумци му не аплаудирају.
Он је вајар – али његове скулптуре нико не види.
То је лекар – али му његови пацијенти ретко захваљују за лечење и не само то: они неће да се лече.
Па где да нађе снаге за свакодневно надахнуће?
Ucitelj je za svako postovanje…!!! Mislim na ucitelja u pravom smislu rijeci! Prvo je Bog,pa roditelj,pa ucitelj! Takodje mislim i na roditelja u pravom smisliu rijeci! Ko postuje Boga,i roditelja,taj postuje i te kako, ,,ucitelja,,…!!! Pozdrav
Meni moji aplaudiraju kad im lepo procitam neki dobar tekst! Ja kao danima glumim da sam ljut jer su slabije nesto savladali, ili su bili nemirni, a oni mi aplaudiraju posle procitanog teksta! I cak traze da im citam jos jednom. A umeju da se dogovore pa se ucute kad treba da udjem u ucionicu, a ja ih onda pitam: Zasto ste mirni?
Бојим се, Славице, да је мало оних којих заиста Бога поштују, а учитеље још мање, независно јесу ли прави или не… Поред тога што је добар учитељ и глумац, и редитељ, и сценариста, и кловн, и сликар, вајар, социјални радник и шта још све не … у задње време све више постаје канта за нагомилано смеће у душама огорчених ђачких родитеља који долазе да то ђубре истресу на учитеља због тога што се на било који начин усудио да нешто укаже њиховом детету, а да то није по вољи детету, или зато што дете нема оцене које би родитељ хтео да дете има, или једноставно што од детета тражи да нешто да научи, а родитељ сматра да то не треба да учи… А што не би родитељ то радио, ако то чине свакодневно медији говорећи о просветним радницима како су подмитљиви, похлепни, лењи, незаинтересовани за свој посао и сувише плаћени у ова тешка времена… Не кажем да нема лоших учитеља и да је сваки лош учитељ опасан, много опаснији од лошег обућара, лошег продавца … али ја не прочита и не чу ниједан прилог у медијима о оним добрим и пожртвованим учитељима и наставницима који свакога дана упркос свему, добро раде свој одговорни посао!
Добром учитељу као и добром глумцу аплаудирају, истина мало тише али ипак бруји то по граду међу родитељима и ученицима.
А његове „скулптуре“ расту, жене се и удају, живе живот са његовим „печатом“ па како онда да их не виде?
Ако успије понешто излијечити итекако су му захвални, али права захвалност се чита у очима иних потребитих током година…
И управо ту налази снагу да буде и остане, поправља себе и друге.
А све Богу се молећи да не погријеши и ако и када погријеши да му опрости…
Ovde je rec o talentovanim uciteljima , sto ne znaci da su svi takvi , da se razumemo ….