Малишани се могу понашати сасвим друкчије када су у школи и када су у родитељском дому, па васпитачица и родитељи могу имати различите представе о истој малој особи
Колико је тачно да родитељи најбоље познају своје дете? Тешко је рећи, јер одговор зависи од узраста детета и изложености неродитељским утицајима. Тако на пример, када дете крене у вртић или у школу, оно се може понашати сасвим друкчије у групи вршњака и пред васпитачицом или учитељицом од тога како се иначе понаша у родитељском дому. Када се дете различито понаша, родитељ са једне и васпитачица или учитељица са друге стране могу имати различите представе о истом детету. Да би се познавало дете потребно је упоредити како се дете понаша у једним ситуацијама са тим како се понаша у другим.
Да би се ове две „слике” о детету саставиле у целину потребно је да родитељ размени информације с васпитачицом или учитељицом. Проблем настаје с оним родитељима који „најбоље познају своју децу” јер једноставно не верују ниједној информацији која се не уклапа у њихову постојећу слику о својој деци.
Критика као напад
Ако је интелигенција способност сагледавања исте ствари с различитих тачки гледишта, онда би интелигентни родитељ требало да сагледава своје дете с различитих страна, да га „види” и на начин на који га други виде, било деца, било одрасли.
Често родитељи виде своје дете као веома посебно, друкчије од друге деце. Сматрајући да најбоље познају дете које су родили, као и његову посебност, често долазе у вртић или школу да би обавестили васпитаче и учитеље о специфичности свог детета. У том разговору не само да обавештавају, него захтевају и дају инструкције, да би у периоду након тога надзирали да ли учитељ ради с дететом у складу с упутствима које су му дали. На тај начин васпитачима и учитељима намећу „услужни модел” односа, заступајући идеју су они ту како би задовољили родитељске захтеве.
Док овај „услужни модел” функционише у вртићима, највише приватним, када дете дође у школу, може настати конфликт с учитељицом која има сасвим различиту идеју од родитељеве о свом послу и улози у разреду.
Најтежи конфликти су с родитељима који имају искривљену представу о томе шта значи бити „на страни детета”. Родитељ који не разликује властито дете од дететових поступака сматра да је свака критика дететових поступака заправо „напад” на дете. Зато своју „безусловну” љубав показује тако што „брани” дете и онда када и сам зна да је оно лоше поступило. Још је горе ако не разликује себе од детета, зато што онда сваку критику дететовог понашања доживљава као напад на себе и на начин на који је васпитао дете.
Овај проблем се може превазићи увођењем партнерског модела односа учитељ-родитељ, а који полази од тога да су и родитељи и учитељи једнаковредне стране, које су подједнако заинтересоване за остварење педагошких циљева. Прва сагласност је око подразумевања добрих намера једне и друге стране. Другу сагласност треба постићи кроз отворен разговор учитеља и родитеља, а тиче се циљева које дете треба да оствари током школске године. Сагласност око циљева не значи и сагласност око начина на који ће једна и друга страна водити дете ка овим циљевима. Они треба да се договоре шта ће једни радити у школи, а шта ће други радити код куће како би дете напредовало.
Проблематично понашање
У овом процесу веома је важно да учитељи покажу да праве разлику између детета и његовог понашања, да прихватају дете, али не и његова негативна понашања, као и да покажу да праве разлику између родитеља и његовог начина васпитања и детета. Треба да истакну да се и деца веома добрих родитеља, из добрих породица, повремено проблематично понашају. Важна порука за родитеље који „најбоље познају своје дете” јесте да се деца понашају различито код куће и када су у групи деце изван родитељског надзора.
Индивидуални педагошки уговор даје шансе да обе стране буду задовољне: родитељи увиђају да учитељ види њихово дете као појединца, а не као део масе ученика у разреду, а учитељи зато што имају сарадњу родитеља у образовном и васпитном процесу. А када родитељи и учитељи сарађују, резултати морају бити добри.
Аутор: Зоран Миливојевић
Извор: Политика