Учитељски факултет спада у “најнепопуларније” међу будућим бруцошима, најскупље студирање на ЕТФ-у

На Београдском универзитету годинама уназад је присутна велика диспропорција у интересовању за различите факултет и смерове, па тако има оних које практично можете уписати са нула бодова, али и оних на којима за једно место конкурише 10 матураната.

Школарине се, како пише Блиц, крећу од 50.000 до 243.000 динара. Најскупље су студије на Електротехничком факултету и то на смеру софтверско инжењерство, за који треба издвојити повећу своту новца – 243.000 динара. Само три хиљаде динара јефтинија је школарина на Архитектонском факултету и износи 240.000 динара.

Најскупље су, ипак, студије на енглеском језику, за које на Медицинском факултету треба издвојити 7.000 евра, 5.000 евра на Стоматолошком и 3.000 евра на Фарамацеутском.

С друге стране, постоје и много “повољније” школарине. За студирање на Рударско-геолошком факултету треба издвојити 57.000 динара годишње, док самофинансирајући студенти на Физичком факултету плаћају 60.000 динара.

Који су најтраженији факултети

У 2021. години, како пише Блиц, највеће интересовање било је за Стоматолошки факултет, Факултет организационих наука, смер Психологија на Филозофском факултету као и Електротехнички факултет. На неким од смерова се по десет студената “отимало” око једног места.

С друге стране на Филолошком, Хемијском и Учитељском факултету има више места него пријављених студената, већ годинама уназад.

Примера ради, на групи за књижевност на Филолошком факултету, од понуђених 180 места, уписана је једва трећина.

Поред слабе потражње за језицима, ништа боље прошле године није било ни на Хемијском факултета, Учитељском факултету, као и на Филозофском факултету који сем помаме студената за студирање Психологије није имао среће са осталим групама и смеровима.