Uključivanje roditelja u intelektualni razvoj deteta

 
Delotvornost učenja se značajno uvećava kad roditeroditelji stimulišu intelektualni razvoj svoje dece.
Rezultati istraživanja
Brojna istraživanja su pokazala da neposredno okruženje kod kuće ima ogroman uticaj na sve što deca uče u školi i van nje. Zapravo, kućno okruženje ima daleko veći uticaj na sve što deca nauče do svoje šeste godine kao i na ono što kasnije učetokom dvanaestogodišnjeg školovanja u osnovnoj i srednjoj školi, nego što ga imaju prihodi roditelja ili njihovo obrazovanje. Jedan od najvažnijih razloga za ovako snažan roditeljski uticaj proističe iz činjenice da su deca od najranijeg detinjstva pa sve do 18 godine života oko 92% svog vremena van škole baš pod uticajem roditelja. Zato dobro organizovano vreme van škole saradnjom školskog kadra i roditelja može snažno doprineti promenama koje imaju veoma pozitivan uticaj na proces učenja.
Posle 21 kontrolnog istraživanja, na 91% uporednih rezultata se pokazalo da deca koja su učestvovala u tako organizovanim programima postižu bolje rezultate u učenju od dece koja nisu bila obuhvaćena ovakvim programima.
U praksi
Kad govorimo o važnosti kućnog okruženja u procesu učenja onda zapravo pod tim pojmom, koje ponekad nazivamo «kućno gradivo», podrazumevamo stalan razgovor između roditelja i dece o školi i svakodnevnim događajima u životu dece; motivisanje dece da čitaju, kao i razgovor o tome što deca čitaju uslobodnom vremenu; uvid u TV programe koje prate kao i kritički odnos prema tome šta gledaju; uvid i kritički odnos prema zajedničkim aktivnostima sa vršnjacima; učenje odlaganju trenutnog zadovoljstva radi postizanja dugoročnih ciljeva; pokazivanje da nam je stalo do toga šta dece uče i kako napreduju u školi, kao i do njihovog opšteg napretka; tu je i poznavanje onog što je svakodnevno prisutno, dečiji smeh, ali i njihova kapricioznost. Čitanje deci i razgovor o svakodnevnim događajima je priprema dece za odlazak u školu i proces učenja koji ih očekuje. Međusobna saradnja roditelja i nastavno-obrazovnog osoblja u mnogome doprinosi ovakvom pristupu. Naime, stručnim savetima o određenim aktvnostima kod kuće, profesionalci mogu podstaći proces učenja i kod kuće i u školi. Oni, takođe, mogu napraviti i šire programe saradnje između roditelja i nastavnika kojima se mogu sistematizovati aktivnosti u školi i van nje u cilju stvaranja što podsticajnije atmosfere učenja.