Prvi rezultati ankete o uvođenju uniformi u škole pokazuju da 50 odsto škola, odnosno roditelja podržava taj predlog,
Prvi rezultati ankete o uvođenju uniformi u škole pokazuju da 50 odsto škola, odnosno roditelja podržava taj predlog, kaže ministar prosvete Mladen Šarčević.
On pojašnjava da Ministarstvo prosvete želi da uniforme u škole bude uvedeno na bazi dobrovoljnosti, dok se ne stvori „kritična masa i uniforme uvedu u sve škole“.
Oni koji su se izjasnili protiv uniformi svoj stav najčešće pravdaju finansuijskim momentom i da je to dodatni namet na roditelje, a manji deo ima otpor jer smatraju da je to vraćanje kecelja iz perioda socijalizma.
„To nije klasična kecelja, to je dobra unificirana školska odeća. U celom svetu koji brine o obrazovanju – SAD, Kina, postoji dres kod, ponašanje i oblačenje u školi“, rekao je Šarčević za Tanjug.
Polemika se najčešće vodi oko toga ko će da plati uvođenje uniformi, a ministar kaže da i taj problem može lako da se prevaziđe. On navodi da j se javljaju komapanije koje žele da budu sponzori, lokalne samouprave, a i same škole koje iz ličnih prihoda mogu da finansiraju uvođenje uniformi.
„Ne želimo nikoga silom da nateramo na taj projekat. Ako od septembra uniforme uvedemo u 50 do 60 odsto škola, a u toku naredne školske godine da dođemo do više od 75 odsto, onda smo pogodili metu“, kaže Šarčević.
U Osnovnoj škole „Aleksa Šantić“ u Kaluđerici učenici nižih razreda uniforme nose od 2011. godine, kada je otvorena nova osnovna škola „Miloje Vasić“,a deo učenika prešao u nju.
Kako bi razlikovali svoje učenike, direktor škole Radivoje Miljić kaže da je predložio Savetu roditelja uvođenje uniformi, što je jednoglasno prihvaćeno.
„Preuzeli smo na sebe kupovinu uniformi da se roditelji ne bi trošili“, kaže Miljić za Tanjug i dodaje da je uniforma važan deo sazrevanja učenika i zaštitni znak jedne škole.
On kaže da je plan da od septembra uniforme budu uvedene za učenike viših razreda osnovne škole, ali i za nastavnike.
Tanjug
Muka mi je i od ministra i od uniformi i do svega već!!!
Super, ionako mi je muka da razmišljam šta da obučem svako jutro 🙂
Od toliko problema u prosveti,hajde da se bavimo uniformama.
Sve je navodno na osnovu anketa.Rezultati anketa su onakvi kako odgovara vlastima.Da li su učitelje pitali za inkluziju?Preko noći nas proglasiše velikim stručnjacima-logopedima,defektolozima,psiholozima itd.Samo ne dodeliše nam diplome.Nisu nam obezbedili nastavna sredstva.Nisu smanjili broj učenika u odeljenju.Seminare plaćamo sami.O platama neću ni reč reći jer neću biti humana.Na tribinama fakultetski profesori isteoretišu svoje,roditeljka koja predvodi organizaciju roditelja dece autističara po ugledu na Amerikance svoj problem unovči držeći predavanja i koriste priliku da putuju po svetu.Na tribini pet puta čuh gde je dotična putovala i gde će da putuje.Svaka čast.Učitelji nisu imali prilike ni da vide čas kao primer rada sa decom sa teškoćama u razvoju.Materijale za rad izrađuju sami i uvek se pitaju da li je to dobro i dovoljno.Roditelji dece sa razvojnim problemima uglavnom izjavljuju da im je važno da su deca u društvu vršnjaka.Na učitelje izručuju gnev i nezadovoljstvo što dete nije postiglo više.Uglavnom po frizerajima, fitnes klubovima i kafićima proglašavaju nas nestručnim.nemarnim ,ravnodušnim i neangažovanim.Od nas svi očekuju da imamo čarobni štapić koji će rešiti problem koji ne može da reši lekar, logoped,psihijatar…Nemamo čarobni štap,ali imamo štap i kanap i iznad svega smo ljudi koji se nesebično dajemo.Ne znamo,ne možemo da unovčimo svoje angažovanje,ali umemo da se obradujemo svakom napretku kod učenika,svakom koraku koji ih vodi u sigurnost i prihvatanje.Zato kad god krenete da osuđujete učitelje setite se da ih imamo do trideset u odeljenu.Među njima ima talentovane dece,vredne i veoma uspešne,ima hiperaktivne koja traže pažnju svake sekunde,ima tihe,zatvorene dece i plus dete koje ne govori.Kako.kako biti mađioničar?Od koje suđaje da pozajmim čarobni štapić da mogu da rešim sve probleme i da roditelji budu prezadovoljni?Najtužnija je priča što se najmanje bavimo uspešnom i talentovanom decom.Retko ih i na sednici pomenemo.
Nadam se da će mi uniforma lepo stajati.Možda u džepu pronađem uputstvo za rešenje problema koja tište radne,savesne i odgovorne učitelje koji realizuju i uvezane programe ministarstva za čije pisanje uzeše pari eminentni stručnjaci koji nikad nisu održali čas u nekom odeljenju.Pozdrav svim učiteljima.Znam da ste iznad svega dobri ljudi.Ako su nam prazni džepovi ,duša nam je puna,onako dečija i čista.
Svaka reč Vam je na mestu, poštovana učiteljice! Hvala na ovakvom komentaru. Ovako može nešto napisati SAMO UČITELJ/ICA!
Hvala na lepim rečima.Radim kao učiteljica u Semskoj Mitrovici.Radimo mi svoj posao kao i do sada.Sigurno da niko od nas nije nikad dozvolio sebi da uči sudiju kako će da sudi,frizera kako treba da šiša,lekara kako tfeba da leči,hirurga kako treba da operiše…U poslednje vreme nas učitelje počeše da podučavaju drsko i javno,naročito oni koji sa rođenom decom ne provode dovoljno vremena-da se ne bi odricali svog društvenog života.Najviše se užasavam onih roditelja koji postaju nemoćni u vaspitanju petogodišnjaka,a onda izjavljuju „Valjda će vaspitačice i učiteljice uspeti da ih prevaspitaju.“Potom se trude da upišu dete kod učiteljice po ličnom izboru“
Divno i istinito.Ja ću samo da Vas dopunim da postoje učitelji u nepdeljenim školama (svi razredi i predškolci ,bez obzira koliko ih ima ,u jednoj učionici), dakle ,multipraktična ,pa i učiitelji,podrazumeva se ,multipraktičari.Sve to dobro funkcioniše ,ali kad učitelj nauči zanat.O materijalnoj strani ne govorim.Radim iz LJUBAVI i uživam.Pošto godinama ništa džaba dobila,jer sam “ na putu kojim se ređe ide“,kao i Vi ,očekujem „Nadam se da će mi uniforma lepo stajati“.Moj predlog je da to budu četiri kompleta.prema godišnjim dobima.Za one u ruralnim sredinama bi valjalo da se pripreme od malo punijeg štofa,zbog zdravlja,i uslova rada,naravno.Podržavam ovaj projekat,a o užini i vodi koju godinama nosim u torbi će valjda projekat ući bar u razmatranje.
Poštovani,moram da Vas pohvalim za tekst o kontrolnim zadacima i iznošenju primedbi i na rad nastavnika,jer uvek ispada da su deca najgora.Da vam pomognem daću primer.
U srednjoj školi u N. SADU,profesorica matematike diskriminiše đake,evo npr. Kada se radi pismeni zadatak đaci moraju da izbiraju da li će raditi za ocenu 3 ili za ocenu 4 i 5 gde su SVIH pet zadataka najteži, a ocenjivanje je da kada uradiș svih pet zadataka u onoj grupi za 3 ku dobiješ ocenu tri,a kada uradiš jeda zadatak iz grupe za 4 i 5 dobiješ ocenu dva.U razredu ima samo dve petice iako je to elitni razred te șkole gde su sva deca doșla sa odličnim uspehom,da skratim,namerno daje ovakav pismeni da bi svi dobili 2 ili 3 i ona tako izbegla da ponavlja kontrolne i imala kakav takav prosek.Toliko o radnicima škole.