Krajem 2012. godine usvojene su izmene Zakona o budžetskom sistemu kojim je uvedena zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Na početku je predviđeno da pomenuta zabrana traje dve godine, ali je ipak došlo do njenog produžavanja.
Ovakvo rešenje, iako nepravedno prema mnogima, ipak je ispravilo ogromne greške koje su činjene u prethodnom periodu, izazvane nekontrolisanim zapošljavanjem. U obrazovni sistem i škole su ulazili ljudi sa manjim procentom radnog angažovanja. Za njih su takođe plaćani porezi i doprinosi do iznosa minimalne zagarantovane zarade, iako je njihovo radno angažovanje često bilo značajno manje.
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije je na ovu činjenicu upozoravala i mnogo ranije, čak i pre nastanka jednistvenog informacionog sistema u prosveti, nazvanog „Dositej“. Našu tvrdnju, da u obrazovnom sistemu ima više od 20 hiljada koleginica i kolega koji rade sa nepunim radnim vremenom, potvrdili su već prvi podaci. Iznosili smo takođe, da bi njihovim punim radnim angažovanjem, u sistemu došlo do uštede koja bi bila iskazana u milijardama dinara.
Sve se ovo i potvrdili podaci iz „Dositeja“. Tako je postalo transparentno ono što se godinama prikrivalo.
Nakon formiranja Centralne radne grupe za praćenje angažovanja zaposlenih u školama, kao i radnih podgrupa pri školskim upravama, za dve godine njihovog rada, došlo je do oko 12 hiljada preuzimanja radnika za čijim radom je delimično ili u potpunosti prestala potreba kao i radnika sa nepunom normom. Pored određenih slabosti i nedostataka, otpora i opstrukcije na koju smo nailazili od strane pojedinih direktora, ostvarene su ogromne novčane uštede.
Na osnovu podataka do kojih je došla Unija, a koje su se do sada pokazale tačnim, reč je o 2 milijarde dinara. Do ove uštede je, slobodno možemo reći, došlo zahvaljujući radu Centralne radne grupe i radnih podgrupa za praćenje angažovanja zaposlenih u školama.
No ipak, i pored zbrinjavanja velikog broja radnika za čijim radom je delimično ili u potpunosti prestala potreba, kao i radnika koji su radili sa nepunom normom, u obrazovnom sistemu je ostao veliki broj naših koleginica i kolega koji i dalje rade na određeno vreme i za koje nije bilo zamene na listama tehnoloških viškova. Neki od njih rade u školama po 10 i više godina.
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije ne bi želela da oni predstavljaju jedine žrtve nastale kao nužnost sređivanja obrazovnog sistema. Prema mnogima od njih je učinjena višestruka nepravda. Valjali su kada je trebalo raditi na zamenama, međutim, kada su raspisivani konkursi na neodređeno vreme, kandidati sa drugačijim referencama su izbijali u prvi plan. Na ovaj način otvoreno ukazujemo da su večito zaposleni na određeno vreme često bili i žrtve korupcije prilikom zapošljavanja. Bez ikakve pretenzije da preuzmemo ili vodimo kadrovsku politiku po školama, ističemo da nam je stalo da se ova nepravda, ispravi.
Više nije tajna da nam nedostaju nastavnici matematike, informatike, fizike, pa čak i oni, iako su deficitarnog zanimanja, godinama rade na određeno vreme. Ovakvim platama egzistencija je svima ugrožena, a onima koji imaju nerešene statuse život se zaista pretvara u neizvestan niz dana od avgusta jedne, do avgusta sledeće školske godine.
Da bi se rešavanju ovog problema pristupilo na odgovarajući način, neophodno je obaviti odgovarajuće pripreme za to. Pored dozvole za raspisivanjem konkursa što svakako predstavlja condicio sine qua non, neophodno je da se u odobravanje samih konkursa ponovo uključe, kako Centralna radna grupa, tako i radne podgrupe pri školskim upravama za praćenje angažovanja zaposlenih u školama. Nekontrolisano raspisivanje konkursa, brzo bi nas dovelo ponovo u situaciju u kakvoj smo bili. Nema nikakve sumnje da bi pojedini zlonamerni direktori, pa čak i rukovodioci školskih uprava, pod pritiskom stranaka i lokalnih samouprava, veoma brzo pretvorili nastavnička veća u svoje sigurne „glasačke mašinerije“, a svoje delovanje i rad tome prilagodili.
Pre nego što bi se dozvolilo raspisivanje konkursa na neodređeno vreme, neophodno je učiniti određene korake i koristimo priliku da ih i predložimo:
Najpre bi trebalo uvažiti doprinos koji su Centralna radna grupa kao i podgrupe pri školskim upravama za praćenje angažovanja zaposlenih u školama dale prilikom sređivanja sistema. Potvrđeno je u praksi da je reč o ljudima koji dobro poznaju sistem i da su potpuno dorasli zadatku. Da bi se njihov rad dodatno unapredio, neophodno im je obezbediti potpuni uvid u jedinstveni informacioni sistem u prosveti „Dositej“. Radne podgrupe na terenu moraju imati odgovarajuće podatke o broju i strukturi zaposlenih, tendencijama rasta ili pada broja učenika, broju odeljenja, kako bi na osnovu analize podataka mogli da procene opravdanost raspisivanja konkursa na neodređeno vreme u školama.
Ubeđeni smo, da obrazovni sistem u srednjim i osnovnim školama u Republici Srbiji, samo pod tim uslovima može ostati stabilan i da neće biti opterećen novim tehnološkim viškovima.
Takođe smo mišljenja, da ovakav pristup nipošto nije u suprotnosti sa Ustavom i zakonima Republike Srbije i ne bi zadirao u autonomiju ustanova, a samom obrazovnom sistemu bi doneo ogromne uštede.
Pored unošenja neophodne stabilnosti, bila bi obezbeđena i maksimalna uposlenost ljudi, kao i značajno manji broj onih kolega koje bi bile angažovane na određeno vreme.
To bi bio i početak onoga za šta se Unija SPRS bori od svog osnivanja, ozbiljnog rada na kvalitetu obrazovanja.
Ovaj dopis, šaljemo potvrđujući dugogodišnju privrženost izgradnji i unapređenju stabilnog obrazovnog sistema u Republici Srbiji.
Milan Jevtić, rukovodilac Resora za obrazovni sistem Unije SPRS