Ako ga ne čuvamo i ne negujemo, srpski jezik bi zbog sve raširenijih grešaka uskoro mogao da doživi – infrakt. Ne infarkt, kako se pravilno kaže, jer oni koji prave svakodnevne greške u govoru i pisanju i ne znaju kako se pravilno kaže srčani udar. Naš prvi tekst o jezičkim greškama inspirisao je mnoge čitaoce, pa su nam poslali svoje primere grešaka koje ih najviše nerviraju.
Čitateljka Persa poslala nam je primere iz svog rodnog kraja: poluklinika, parababa, infrakt, drktim od zime, hemiska olovka, avijon, evo sam u kancelariju, fakultativno obrazovan, došo, dornji…
Nacu najviše nerviraju orginalni, majca/maica, likverc, lerna, plahonjera, plahon, garnišla, odi tamo, tolet papir, slanna, oktombar, Pčelarevo (Čelarevo), varles internet, nandžarasto, grejfurt, letrovizor…
Neke primere smo malo detaljnije analizirali.
==================================
Izvinuo se, mnogo se izvinuo
Ponekad je pravi izazov odgonetnuti etimologiju jezičkih grešaka, a na primeru „izvinuo“ to bi moglo ovako da izgleda: Kada se neko toliko puta vine u visine da mu to na kraju i dosadi, može se reći „izvinuo se“.
Sa druge strane, ako želimo da kažemo da je neko priznao svoju krivicu i da mu je žao, onda je pravilno reći „izvinio se“.
Dakle: Glagol izviniti (se) znači zamoliti za oproštenje i menja se: izvinim (se), izviniš (se), izvini (se), izvinimo (se), izvinite (se), izvine (se), izvinio sam (se), izvinila sam (se). Izvinio se. Izvini.
Glagol izvinuti znači iščašiti, uganuti i menja se: izvinem, izvineš, izvine, izvinemo, izvinete, izvinu.
Preključe
Onome ko je prvi put upotrebio reč preključe je očigledno dva dana ranije nešto proključalo. Za sve ostale, taj dan je ostao prekjuče.
Gde si? Evo, kući sam
Jedna od najčešćih govornih grešaka, koja toliko bode uši da je ljudima koji je upotrebljavaju bolje da ostanu kod kuće.
Poređenja radi, kazati „kući sam“ bilo bi isto kao kad bi se reklo „Milanu sam“, a ne „kod Milana sam“. Kad se radi o glagolima mirovanja (ovde glagol jesam/biti), onda se koristi konstrukcija kod + genitiv.
„Svašta nešto“
Nije sasvim jasno kako je došlo do ove nakaradne konstrukcije, ali mi pretpostavljamo da se nekome svidelo kako se ove nespojive reči rimuju pa je nastao izraz koji ima smisla podjednako kao i „svako niko“.
S obzirom na to da je „svašta“ opšta zamenica, a „nešto“ neodređena zamenica, tj. „svašta“ predstavlja mnoštvo, a „nešto“ je jedno, ova konstrukcija je jedno veliko ništa.
Infrakt ću dobijem zbog greški!
Poznatiji kao „nepismeni udar“, „infrakt“ pogađa srce, odnosno duše ljudi kojima je stalo do pravopisa, dok je infarkt znatno ozbiljniji problem.
Čak „štaviše“ Noris
Manje poznati nadimak Čaka Norisa je Štaviše, a njega koristi kada u slobodno vreme nervira ljubitelje srpskog jezika.
Reč „čak“ i reč „štaviše“ su sinonimi i imaju isto ili slično značenje – pored svega. Tako da će pravilno biti reći ili čak ili štaviše, a nikako obe reči istovremeno.
M.Ignjatović
Izvor: Blic