Da formalno obrazovanje nije presudno na putu ka željenom uspehu, kao i da su trud i radne navike nešto što je najvrednije, potvrdio je i preduzetnik Uroš Mikić svojim primerom. Sada ima 25 godina i osnivač je kompanije FlowNinja koja zapošljava više od 40 ljudi. Bogato iskustvo i uspeh su već za njim, a pred sobom vidi nove izazove i još više ciljeve.
O preduzetničkom putu, pripadnicima GenZ (generacije Zumera) kojoj i sam pripada i vrednostima koje neguje, razgovarali smo sa Urošem, poznatijim kao FlowNinja.
Kako bi ti opisao predstavnike GenZ?
Uvek volim da dajem komentare na osnovu svog i iskustva prijatelja oko mene, tako da ću se najviše fokusirati na taj deo. Gledano na moje prijatelje koji su u iz GenZ perioda odrastanja, uglavnom manje pažnje pridaju formalnom obrazovanju, odrasli su uz internet i verovatno nisu puno vremena provodili uz televiziju. Samim tim su i njihova a i moja interesovanja različita.
Umesto omiljenog TV kanala imamo omiljeni YouTube kanal, umesto fakulteta i mastera, gledamo koji je najbolji kurs ili najbolje onlajn zanimanje, i svet posmatramo kroz društvene mreže.
Kako se ponaša roditelj koji razume vreme koje dolazi? Na koji način pruža podršku pripadnicima GenZ generacije?
Smatram da je verovatno jako teško da nas roditelji razumeju, ali i to je normalno jer su odrastali u drugom periodu. Najveći vid podrške bi bio kroz razumevanje da postoje profesionalni putevi koji nisu usmereni direktno na tradicionalni obrazovni sistem.
Šta misliš o našem vaspitno–obrazovnom sistemu? Koliko su ti veštine i znanja stečena u školi pomogla na putu preduzetništva?
Ja sam završio srednju medicinsku školu, smer za farmaceute, a trenutno sam direktor programerske kompanije. Gledano na to, verovatno nema puno stvari koje mogu da prenesem iz obrazovnog sistema na moju svakodnevicu. Jedina stvar koja smatram da je dobra je to što sam stekao radnu naviku. Završio sam i osnovnu i srednju školu sa odličnim uspehom i uvek sam se trudio da nađem način da zadržim prosek iznad 4.5. Tako da i danas smatram da ukoliko neko nije siguran čime želi da se bavi u životu, uvek je bolje da nastavi obrazovanje na fakultetu kako bi zadržao tu samu radnu naviku.
Ko su autoriteti GenZ generaciji i zašto?
Ja ne volim previše autoritet. Uvek se trudim da nađem ljude koji znaju više od mene i da od njih učim i napredujem dalje.
U medijima se mnogo govori i piše o stavovima odraslih u odnosu na mlade danas. A šta mladi misle o starijima? Recimo, o generaciji između 35 i 55 godina?
Jako sam zahvalan starijoj generaciji koja nije odustala od porodice i u najtežim periodima rata, krize i sličnih dešavanja. Tako da smatram da i mladi treba da budu zahvalni za sve starije generacije i da razumeju da je potencijalno i nemoguće da stariji isprate sva dešavanja koja mi imamo svakodnevno.
Govorio si i o usamljenosti. Da li je druženje sa ekranima više nego sa ljudima dovelo do osećaja usamljenosti ili misliš da je nešto drugo uzrok?
Mislim da nije direktno druženje sa ekranima uzrok. U mom slučaju je to više sam preduzetnički put koji me je doveo do toga da se više odvojim od ljudi i fokusiram na razvoj kompanije. Ali da, smatram da je kod mladih veliki problem u tome što su sve udaljeniji jedni od drugih.
Zbog društvenih mreža, mladi komuniciraju više nego ikada, a na kraju imaju jako malo pravih prijatelja kojima mogu da se otvore, pokažu svoja osećanja i kažu šta stvarno misle.
Koju poruku bi poslao generaciji svojih roditelja?
Pokušajte da razumete interesovanja vaše dece, danas je moguće zaraditi i živeti od puno profesija van tradicionalnog obrazovanja.
Izvor: Detinjarije