Студентском позиву на скуп у Крагујевцу, 15. фебруара, који је носио назив ”Сретнимо се на Сретење” одазвали су се грашани из свих делова земље, свих узраста, професија, вероисповести, социјалног статуса. Крагујевац је био место које су у суботу преплавиле емоције, а посебно је важно што су се сретали погледи пуни наде и делили осмеси између људи који се пре тога никад нису видели.
О овом скупу, свим студентским активностима, препрекама на које су наилазили, али и одлучности и истрајности од којих не одустају, у Утиску недеље говорили су студенткиња са Филозофског факултета у Београду која није иступила именом и презименом јер, како је рекла, одлука факултета је да појединци нису битни, већ су сви они као један, затим студент Факултета уметности Универзитета у Нишу Александар Крстић, студент ПМФ-а у Новом Саду Вукашин Ђиновић и студент Правног факултета у Крагујевцу Матија Лазаревић.
Студенти су потврдили најаве да је следећи велики скуп планиран да се одржи 1. марта у Нишу.
”Емоције, енергија и атмосфера на скупу у Крагујевцу али и на свим претходним скуповима не могу да се пореде са било чим другимн и то је нешто што се не може описати речима. Сваки покушај да опишемо то што се десило, умањило би тај догађај.” – казао је Вукачин Ђиновић.
Он је казао да студенти сад пролазе кроз све велике, универзитетске градове.
”Ми тражимо системске промене и то није нешто што може да дође преко ноћи. Свесни смо да је ова борба дуга и да морамо да будемо истрајни, али оно што тврдимо је да ћемо истрајати колико год то буде потребно.” – рекао је Ђиновић, иначе студент друге године Природно-математичког факултета из Новог Сада.
Студенткиња Филозофског факултета исказала је велико дивљење према својим колегама које су трчале, шетале или возиле бицикл до Крагујевца.
”Ја не могу да замислим коју енергију и одважност ду они имали да се упусте у то, колико је то био велики подвиг и колико мислим да су постигли тиме. Цела ташетња деловало нам је као нешто што није могуће, први пут кад смо то предложили ка Новом Саду, били смо јако обазриви и питали смо се да ли је то трошење енергије. А то је било нешто што нам је донело највише среће и најдирљивијих момената, бојазни за наше колеге, али и много секундарне храбрости које смо добијали преко њих. Тако да, дубок наклон свим колегама које су шетале, трчале, возиле бицикл и поред тога били с нама на протесту, били јаки, храбри и истрајни у свему томе.” – нагласила је студенткиња из Београда.
На питање шта је разлог због ког се студенти упуштају у тако тешке и исцрпљујуће подухвате, студенткиња Филозофског факултета присећа се одговора који је на такво питање дала једна од девојака која је трчала штафетни маратон.
”Она је лепо рекла – ја не могу више да седим, ја морам да трчим. То је један део, хтели смо да покажемо да наша истрајност постоји и ван тих пленума, можда на један мало екстремнији начин. Али и места кроз која смо пролазили јако су битна за све нас. То су места на којима смо ми одрасли, одакле су наше колеге, пријатељи и не желимо да се осећају скрајнути на било који начин. Да, Београд је главни град и да, Сретење је било у Крагујевцу, али су они свима нама једнако битни. Није само подизање свести већ и охрабривање људи да се никада, али никада не осећају малим.” – закључује гошћа Утиска недеље.
Студент Александар Крстић из Ниша каже да су и његове колеге и он, на све опаске да су уморни и да протести падају, а који долазе са многих страна, доказивали сваког дана да нису уморни и да нису пали.
”Мислим да је сврха ових шетњи врло велика јер, свако од нас ко се можда двоуми да ли ће отићи за Крагујевац, било аутобусом или колима, када види њих, мора да помисли да, ако су они могли пешке, можемо и ми остали аутобусом.” – казао је Александар.
И он је потврдио да је следеће окупљање 1. марта у граду у ком он студира.
”Ми бисмо волели да се захтеви пре 1. марта испуне, али историја нас учи да се то вероватно неће десити. И још једна информација, студенти из Београда поново се спремају да пешаче до Ниша. Мислим да је то још једна назнака на коликом је нивоу наша озбиљност.” – рекао је он и прочитао мисао Махатме Гандија која га је подсетила на све ово што нам се дешава:
”Морамо пружити отпор угњетавању, али нипошто не смемо наносити зло угњетачу. Њега морамо победити љубављу, отказати му послушност, па макар по цену живота.” – завршио је цитат Александар Крстић, уз опаску да мисли да је управо то порука студената.
Матија Лазаревић из Крагујевца истакао је да је за њега велика част што је у био организацији свега што се десило у Крагујевцу, а што ће, како је казао, остати у срцима свих Крагујевчана као један велики догађај.
”Било је тешко јер смо ми мањи универзитет, али смо на крају успели све да сместимо. Био је то велики дан за Крагујевац јер и ми, студенти у Крагујевцу водимо велику борбу као и наше колеге из већих градова. Посебно ми је драго што се све десило на 190 година од доношења Сретењског устава, једног важног историјско-правног документа. Ја сам лично у свом Белошевцу дочекао студенте који су шетали из Ниша и била је то велика част и посебна емоција, да их видите и кажете – дошла је слобода.” – истакао је Матија.