Studentskom pozivu na skup u Kragujevcu, 15. februara, koji je nosio naziv ”Sretnimo se na Sretenje” odazvali su se grašani iz svih delova zemlje, svih uzrasta, profesija, veroispovesti, socijalnog statusa. Kragujevac je bio mesto koje su u subotu preplavile emocije, a posebno je važno što su se sretali pogledi puni nade i delili osmesi između ljudi koji se pre toga nikad nisu videli.
O ovom skupu, svim studentskim aktivnostima, preprekama na koje su nailazili, ali i odlučnosti i istrajnosti od kojih ne odustaju, u Utisku nedelje govorili su studentkinja sa Filozofskog fakulteta u Beogradu koja nije istupila imenom i prezimenom jer, kako je rekla, odluka fakulteta je da pojedinci nisu bitni, već su svi oni kao jedan, zatim student Fakulteta umetnosti Univerziteta u Nišu Aleksandar Krstić, student PMF-a u Novom Sadu Vukašin Đinović i student Pravnog fakulteta u Kragujevcu Matija Lazarević.
Studenti su potvrdili najave da je sledeći veliki skup planiran da se održi 1. marta u Nišu.
”Emocije, energija i atmosfera na skupu u Kragujevcu ali i na svim prethodnim skupovima ne mogu da se porede sa bilo čim drugimn i to je nešto što se ne može opisati rečima. Svaki pokušaj da opišemo to što se desilo, umanjilo bi taj događaj.” – kazao je Vukačin Đinović.
On je kazao da studenti sad prolaze kroz sve velike, univerzitetske gradove.
”Mi tražimo sistemske promene i to nije nešto što može da dođe preko noći. Svesni smo da je ova borba duga i da moramo da budemo istrajni, ali ono što tvrdimo je da ćemo istrajati koliko god to bude potrebno.” – rekao je Đinović, inače student druge godine Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada.
Studentkinja Filozofskog fakulteta iskazala je veliko divljenje prema svojim kolegama koje su trčale, šetale ili vozile bicikl do Kragujevca.
”Ja ne mogu da zamislim koju energiju i odvažnost du oni imali da se upuste u to, koliko je to bio veliki podvig i koliko mislim da su postigli time. Cela tašetnja delovalo nam je kao nešto što nije moguće, prvi put kad smo to predložili ka Novom Sadu, bili smo jako obazrivi i pitali smo se da li je to trošenje energije. A to je bilo nešto što nam je donelo najviše sreće i najdirljivijih momenata, bojazni za naše kolege, ali i mnogo sekundarne hrabrosti koje smo dobijali preko njih. Tako da, dubok naklon svim kolegama koje su šetale, trčale, vozile bicikl i pored toga bili s nama na protestu, bili jaki, hrabri i istrajni u svemu tome.” – naglasila je studentkinja iz Beograda.
Na pitanje šta je razlog zbog kog se studenti upuštaju u tako teške i iscrpljujuće poduhvate, studentkinja Filozofskog fakulteta priseća se odgovora koji je na takvo pitanje dala jedna od devojaka koja je trčala štafetni maraton.
”Ona je lepo rekla – ja ne mogu više da sedim, ja moram da trčim. To je jedan deo, hteli smo da pokažemo da naša istrajnost postoji i van tih plenuma, možda na jedan malo ekstremniji način. Ali i mesta kroz koja smo prolazili jako su bitna za sve nas. To su mesta na kojima smo mi odrasli, odakle su naše kolege, prijatelji i ne želimo da se osećaju skrajnuti na bilo koji način. Da, Beograd je glavni grad i da, Sretenje je bilo u Kragujevcu, ali su oni svima nama jednako bitni. Nije samo podizanje svesti već i ohrabrivanje ljudi da se nikada, ali nikada ne osećaju malim.” – zaključuje gošća Utiska nedelje.
Student Aleksandar Krstić iz Niša kaže da su i njegove kolege i on, na sve opaske da su umorni i da protesti padaju, a koji dolaze sa mnogih strana, dokazivali svakog dana da nisu umorni i da nisu pali.
”Mislim da je svrha ovih šetnji vrlo velika jer, svako od nas ko se možda dvoumi da li će otići za Kragujevac, bilo autobusom ili kolima, kada vidi njih, mora da pomisli da, ako su oni mogli peške, možemo i mi ostali autobusom.” – kazao je Aleksandar.
I on je potvrdio da je sledeće okupljanje 1. marta u gradu u kom on studira.
”Mi bismo voleli da se zahtevi pre 1. marta ispune, ali istorija nas uči da se to verovatno neće desiti. I još jedna informacija, studenti iz Beograda ponovo se spremaju da pešače do Niša. Mislim da je to još jedna naznaka na kolikom je nivou naša ozbiljnost.” – rekao je on i pročitao misao Mahatme Gandija koja ga je podsetila na sve ovo što nam se dešava:
”Moramo pružiti otpor ugnjetavanju, ali nipošto ne smemo nanositi zlo ugnjetaču. Njega moramo pobediti ljubavlju, otkazati mu poslušnost, pa makar po cenu života.” – završio je citat Aleksandar Krstić, uz opasku da misli da je upravo to poruka studenata.
Matija Lazarević iz Kragujevca istakao je da je za njega velika čast što je u bio organizaciji svega što se desilo u Kragujevcu, a što će, kako je kazao, ostati u srcima svih Kragujevčana kao jedan veliki događaj.
”Bilo je teško jer smo mi manji univerzitet, ali smo na kraju uspeli sve da smestimo. Bio je to veliki dan za Kragujevac jer i mi, studenti u Kragujevcu vodimo veliku borbu kao i naše kolege iz većih gradova. Posebno mi je drago što se sve desilo na 190 godina od donošenja Sretenjskog ustava, jednog važnog istorijsko-pravnog dokumenta. Ja sam lično u svom Beloševcu dočekao studente koji su šetali iz Niša i bila je to velika čast i posebna emocija, da ih vidite i kažete – došla je sloboda.” – istakao je Matija.