Pornografski materijal kreiran uz pomoć veštačke inteligencije preplavio je internet. Ovaj alat je postao toliko široko rasprostranjen da ga ne koriste više samo predatori, koji za njega plaćaju mesečnu pretplatu, već su počela da ga koriste i deca, koja uspevaju i pomoću besplatnih, svima dostupnih verzija da stvore eksplicitan materijal na kom su prikazani njihovi vršnjaci.
Centar za sigurniji internet u Velikoj Britaniji, skrenuo je pažnju na sve brojnije prijave koje im pristižu, a na kojima se nalaze obnažene devojčice između 11 i 16 godina. Fotografije su napravljene uz pomoć veštačke inteligencije. Na originalnim fotografijama devojčice su bile u potpunosti obučene, pa je program korišćen da ih fotorealistično prikaže bez odeće u eksplicitnim pozama.
Ovo nije prvi put da se ovo dešava. U septembru su u Španiji, u školama kružile na isti način napravljene fotorealistične montaže obnaženih devojčica, a pre nekoliko dana portalu Zelena učionica obratila se majka devojčice iz Loznice, R.R, koja kaže da njena ćerka upravo proživljava takvu situaciju i da je i za dete i za roditelje ovo nezamislivo teško i stresno.
„Jedan dečak je mojoj ćerki poslao sliku, na kojoj je ona potpuno gola! Slika je i više nego odvratna. Ona je jedna dobra, tiha, fina devojčica, dobar đak. Ovo je na nju ostavilo velike posledice koje se mi sada iz sve snage borimo da umanjimo. Imamo podršku školskog psihologa, mi kao porodica smo joj velika podrška. Nadamo se najboljem.“, kaže R.R. iz Loznice.
Ona dodaje i da su slučaj prijavili na platformi „Čuvam te“ i da sada čekaju rasplet, ali ni mesec dana od prijave nisu imali baš nikakvu povratnu informaciju.
Na naše pitanje da li je dečak na bilo koji način kažnjen, R. R. kaže da nema tu informaciju.
„On ide u drugu školu, moja ćerka njega samo poznaje, čak se i ne druže. Ceo proces ide jako sporo, tužilaštvo još nije naložilo da predmet ide na Odeljenje za visokotehnološki kriminal (VTK). Da budem sasvim iskrena, pomalo sam razočarana u sve. Dečak koji joj je fotografiju poslao ćuti i ne želi da kaže bilo šta, tako da to sve usporava. Mi zaista imamo podršku direktorke naše škole, razredne, psihologa, pedagoga. Sve je to u redu, ali želimo pomak što se tiče istrage, da se to reši, da moje dete više nikad ne prozivi ovako nešto. Ni moje ni bilo koje drugo.“ – kaže R.R i dodaje da je prošlo mesec dana od događaja i da se apsolutno ništa ne dešava.
Pravljenje i posedovanje materijala na kom je prikazano seksualno zlostavljanje dece je ilegalno, ali da li je ilegalno praviti ovakav materijal uz pomoć veštačke inteligencije? Potrebni su nam zakoni koji bi ovo regulisali.
Ipak, iako u pojedinim državama postoje zakoni koji regulišu materijal napravljen na ovaj način, nailazi se na prepreku u sprovođenju zakonskih mera, jer deca koja su počinila ovo krivično delo ne mogu da budu krivično sankcionisana jer nemaju dovoljno godina, odnosno nisu krivično odgovorna.
Postavlja se pitanje: Kako se ovo može rešiti?
Moramo uzeti u obzir da deca često nisu svesna štete koju mogu da prouzrokuju, i ne mogu da predvide koliko dalekosežne će biti posledice njihovih akcija. Zbog toga je važno da ih na vreme i konstantno edukujemo i upoznajemo sa time šta je štetan materijal i kako on može da utiče na osobe koje su na njemu prikazane.
O tome šta predstavlja štetan materijal često i odrasli imaju dilemu, jer sa napretkom tehnologije ovaj termin obuhvata sve više i više pojmova i pojava.
Na primer, često se eksplicitna, svojevoljno napravljena fotografija na kojoj se nalazi dete ne smatra štetnim materijalom, jer je fotografisana samostalno i dobrovoljno, ali moramo shvatiti da je i to eksploatacija deteta, i da je posedovanje i deljenje ovakve fotografije takođe krivično delo.
Kada se radi o vršnjacima, koji ovakav materijal dele između sebe, bilo da je dobrovoljno napravljen ili bez znanja osobe, i/ili uz pomoć veštačke inteligencije, ovo spada pod vršnjačko nasilje.
Nažalost, ovakvih slučajeva ima mnogo i često ne dospeju do javnosti ili do roditelja i stručnih saradnika jer se deca dopisuju i sadržaj dele unutar zatvorenih grupa. Deca koja su žrtve ne razgovaraju sa roditeljima zbog stida, straha od osude i kazne, pa se krug zlostavljanja sve više širi, sve dok ne postane nepodnošljiv za žrtvu i ne ostavi trajne posledice.
Zato je jako važno da se na svakom polju radi na ovom problemu, od vaspitanja, do edukacije i podizanja svesti, ali i do kreiranja novih zakona, sve u cilju da se dete u svakoj meri zaštiti od bilo koje vrste eksploatacije.
Autor: CNZD/Zelena učionica