Vanredno povećanje plata u prosveti dva puta u ovoj godini za po pet odsto, prvo u martu a onda i u oktobru kada bi primanja prosvetara konačno sustigla republički prosek, zatim i redovno uvećanje zarada u javnom sektoru kojem prosveta pripada u januaru 2026. za sedam odsto, deo su novog predloga vlade za unapređenje materijalnog statusa zaposlenih u obrazovanju. S uverenjem da je ova ponuda povoljna, da je iznedrena u konstruktivnom razgovoru a ne po principu „uzmi ili ostavi”, ali i bez zvanično postignutog dogovora da je oberučke prihvataju praktičari iz učionica, sa poslednjeg sastanka s predstavnicima izvršne vlasti izašli su glasnogovornici prosvetnog esnafa, delegati sva četiri reprezentativna sindikata.
Da je ova ponuda korektnija, a da način na koji se nudi da bude realizovana nosi i veće garancije, jer ovim pristupom ne bi se potpisivali sporazumi i protokoli kao oni raniji koji nisu ispunjeni, već bi se ono što je predviđeno definisalo uredbom o koeficijentima, propisom na osnovu koga se obračunavaju i isplaćuju plate u skladu sa zakonom, potvrđuje u razgovoru za „Politiku” Srđan Slović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost”.
– Tom uredbom je garantovan i koeficijent 17,32 koji danas imamo, a koji bi bio uvećan za pet odsto za martovsku i oktobarsku platu. Kada smo prošli put razgovarali u Predsedništvu, a zatim i o povećanju plate za deset odsto od oktobra koje nam je na tom sastanku ponuđeno, na odluku da ta ponuda bude odbijena uticalo je to što na novu povišicu treba da se čeka još deset meseci ali je još više uticalo to što nije bilo ove vrste garancije, a ljudi su izgubili poverenje u sporazume i protokole – razjašnjava Slović.
Nova ponuda države, pojašnjava on, povoljnija je od prethodne iz dva razloga.
– U prethodnoj ponudi bili su sporni tajming i nepoverenje, novim pristupom se anuliraju oba ova razloga. Prva vanredna povišica stiže već u martu, a korekcije uredbe o koeficijentima, koja se primenjuje u skladu sa zakonom, ne ostavljaju prostor razmišljanju da li će se predviđena povećanja zarade realizovati ili ne – kaže predsednik GSPRS „Nezavisnost”.
Januarske zarade koje se isplaćuju u februaru, za aktuelnu 2025. godinu, zaposlenima u prosveti su povećane za 11 procenata. Računica najodgovornijih za obrazovanje kaže da će zarade nastavnika za 13 meseci porasti za 31 odsto, ukoliko zaposleni u prosveti prihvate novi predlog izvršne vlasti. Do sada je u više navrata vlast uveravala da je obrazovanje prioritet, da ima nameru da izađe u susret prosvetnim zahtevima radi poboljšanja materijalnog položaja zaposlenih, davala „konačne” ponude i tvrdila da novca za više nema. Da li sada ima novca i postoji li bojazan da i ova povoljna ponuda, ako se prihvati, ubuduće ne bude ispunjena pod istim izgovorom da su se nadležni preračunali i da para, ipak, nema dovoljno?
– Uredba o koeficijentima ne može da se ne ispoštuje, ali vlada može da je promeni. Sigurno je da će i sa ovakvim rešenjem biti nezadovoljnih jer je predloženo povećanje zarada nastavnog osoblja i stručnih saradnika, ali ne i svih zaposlenih u prosveti sa sedmim stepenom stručne spreme. Smatrali smo da je osnovna plata nastavnika početnika referentna veličina koja važi za sve sa sedmim stepenom stručne spreme u predškolskom, osnovnom, srednjem, visokom obrazovanju i učeničkom i studentskom standardu. Ogromno je nezadovoljstvo sekretara i šefova računovodstva u školama jer se na njih ne odnose predložena vanredna povećanja zarada. Takođe, u studentskom standardu gde nema nastavnog osoblja i ti zaposleni nisu obuhvaćeni ponuđenim korekcijama uredbe o koeficijentima i sigurno su nezadovoljni – ukazuje Slović.
On kaže da je trenutno plata u prosveti, decembarska koja se isplaćuje u januaru, oko 86.600 dinara, a da će januarska s povećanjem koje je predviđeno budžetom biti 96.216 dinara. S vanrednim povećanjem u martu, navodi, zarada nastavnika će iznositi 101.051 dinar. Sa dodatnih pet procenata više u oktobru dosegnuće 106.100 dinara, dok je projektovana prosečna zarada za ovu godinu 106.113 dinara, tako da bi se početna primanja nastavnika tada izjednačila s republičkim prosekom.
Premijer Miloš Vučević je razjasnio da nije postavljen nikakav rok da se sindikati izjasne o novom potencijalnom rešenju, ali da očekuje da će odgovor na ponudu vlade iz sindikalnih redova prosvetara stići naredne sedmice.
– Ako mi odlučimo pre četvrtka da ovu ponudu prihvatamo, već u četvrtak bi to ušlo u novu uredbu o koeficijentima. Naša je obaveza da ovo dobro prezentujemo prosvetnim radnicima i da dobijemo jasnu potvrdu većine da li su za to ili ne. U ovom trenutku ne možemo sa sigurnošću znati da li se ponuda prihvata, ali sigurno možemo reći da do četvrtka ima dovoljno vremena da odluka bude doneta – kaže Slović.
Ukoliko prosvetni radnici prihvate novi predlog vlade to će značiti obustavu štrajka, ali ako ne prihvate aktuelni zakonski štrajk, ocenjuje predsednik NSPRS „Nezavisnost”, mogao bi biti samo radikalizovan. Zakonski štrajk, podseća, i dalje traje, a nije isključena mogućnost ranije najavljivane višednevne obustave nastave, ako se članstvo velike sindikalne četvorke za to izjasni.
Drugačija atmosfera na sastanku
Nekoliko dana uoči sastanka sa sindikatima premijer Miloš Vučević je izjavio da će drugo polugodište početi na vreme, i da je država odlučna u tome da profesori koji neće da predaju više neće raditi u prosveti, a da će đaci koji budu bojkotovali nastavu dobiti neopravdane izostanke.
– Atmosfera je na sastanku bila drugačija, jer smo ukazali da se pretnjama samo povećava nezadovoljstvo i otežava put do rešenja. I premijer i ministarka prosvete nekoliko puta su ponovili da neće biti represivnih mera, da će se ostaviti dovoljan prostor da se na početku drugog polugodišta zaključe ocene iz prvog, da se đacima da šansa da odgovaraju i poprave ocene u regularnim uslovima, a da se onda nastavi drugo polugodište.
Sindikalni i studentski zahtevi nisu isto
Na naše pitanje da li je za postizanje kompromisnog rešenja uslov vlasti bio da prosvetni sindikati ne podržavaju studentske proteste, Slović je odgovorio: „Ne, to nije bila tema”.
Ceo tekst pročitajte na Politika