Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja, UNICEF, Tim za psihološke krizne intervencije u zajednici, Filozofski fakultet, Društvo psihologa Srbije, Školski tim za krizne situacije i zaposleni u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ pripremili su Plan intervencije u krizi. Učenici će se, kako je saopšteno, na nastavu ove nedelje, po ciklusima, počevši od srede, 10. maja.
„Ja sam danas bio na Savetu roditelja škole, i preneću vam stav koji nije zvaničan stav Saveta roditelja, ali jeste negde osluškivanje i dece i roditelja povodom ove situacije. Moje dete je prvi razred i bilo je u smeni kada se to dogodilo. Vrlo brzo sam obavešten i došao sam po dete. Deca su bila izvedena iz škole, sva deca su se okupila na Cvetnom trgu i tu su već razmenila sve informacije, tako da i mala deca znaju šta se dogodilo i to su preživela na traumatičan način“, ispričao je Vojin Šaljić, roditelj osmogodišnje devojčice, u Utisku nedelje.
Ali, kaže da je najveća bojazan roditelja – povratak dece u školu.
„Ono što je najveća bojazan je taj povratak koji se najavljuje u sredu. Dete koje je u pratnji žandarmerije izašlo iz škole 3. maja, treba na taj isti ulaz da se vrati, da im se sve to vrati, i da budemo gde“, upitao je Šaljić.
Prema njegovim rečima, tako brzi povratak u školu nije rešenje.
„Mislim da to nije rešenje, da to ne razumeju ni predstavnici Ministarstva prosvete ni zdravstvenih ustanova. A gotovo 60 posto roditelja zauzelo je stav da se u tu zgradu neće vraćati u sredu, 60 posto roditelja je zahtevalo rekonstrukciju zgrade, preuređenje, tako da kada se deca vrate ne dožive tu traumu i slike koje su imali pred očima kada su iz zgrade izlazili“, naglasio je Šaljić.
I dodaje: „A postoji saglasnost da treba integrisati zajednicu, da se krene s grupnim radom, da se odeljenje okupi, da se izmestimo iz mesta događaja dok se škola ne renovira“.
Psihoterapeut Marina Banić skrenula je pažnju na to da je iskustvo iz sveta drugačije, te da se deca koja su svedoci ovakvih dešavanja ne vraćaju u školu najmanje dve nedelje, a neki i četiri godine.
„U neke škole gde su bili masovni masakri, ne vraćaju se po četiri godine. Život ide dalje, ali ne ide dalje na isti način. Naš život više nikad neće biti isti i u transakcionoj analizi postoji jedan termin koji se koristi kada je nešto jako traumatično, a mi hoćemo da život ide dalje, mi to zovemo diskauntovanje realiteta. To nije ono što je lekovito sada. Deca svakako treba da budu u grupi, sa svojim vršnjacima, sa nastavnicima, ali sigurno ne u retraumatizujućem kontekstu“ – rekla je Banić i dodala da je opšte praksa da se prostori u kojima se takve stvari dece ozbiljno renoviraju i menjaju, da bi decu što manje podsećala na događaj koji su preživeli.
Druga gošća Utiska nedelje, psihijatar za decu i mlade dr Sabina Jahović naglasila je i da je posebno teško i nelogično što je za povratak dece u ovu školu izabrana baš sreda, dan kada se incident i dogodio. Dan koji podseća na tragediju više nego ijedan drugi.
Autor: N1/Zelena učionica