Увек пишем називе улица, булевара и тргова с великим почетним словом. Тако ће се писати Улица краљевића Марка (а не улица Краљевића Марка), Улица Ђуре Јакшића, Улица липа, Улица војводе Добрњца, Булевар краља Александра (никако не Булевар Краља Александра), Булевар Николе Тесле, Улица десет авијатичара, Трг ослобођења и сл. Ако у називу нема речи улица, која се у важећем Правопису иначе сматра саставним делом назива па се зато и пише великим словом, онда ћемо писати: живим у Косовској, у Краљевића Марка ми је мама, у Владике Данила деда, а некада сам становала у Јаше Продановића. Неко живи у Улици краља Милана у Београду, али пошто је реч улица испустив део имена, може се рећи и да та особа станује у Краља Милана. Ако пак помињемо више улица у неком чланку, реч улица ће се писати, наравно, малим словом. На пример: Јавили су да данас неће бити воде у улицама Церској, Сазоновој и Максима Горког. Реч улица се обавезно пише с великим почетним У онда када је неизоставни део назива, као у: Улица багрема, Улица платана и сл.
И сад се неко сигурно пита зашто сам негде написала како се реч улица пише С великим почетним словом, а негде без тог С, само великим почетним словом.
Употреби предлога С у изразу „писати с малим (великим) почетним словом“ језички стручњаци дају предност, али није погрешан ни израз без С, то јест „писати малим (великим) почетним словом“. Вероватно је већина помислила да је израз са С неправилан! Кад оно није – баш супротно!
Аутор: Виолета Бабић, лектор у Креативном центру и аутор три збирке језичких цртица, као и Књиге за сваку девојчицу и Књиге за сваког дечака.
