Uvek pišem nazive ulica, bulevara i trgova s velikim početnim slovom. Tako će se pisati Ulica kraljevića Marka (a ne ulica Kraljevića Marka), Ulica Đure Jakšića, Ulica lipa, Ulica vojvode Dobrnjca, Bulevar kralja Aleksandra (nikako ne Bulevar Kralja Aleksandra), Bulevar Nikole Tesle, Ulica deset avijatičara, Trg oslobođenja i sl. Ako u nazivu nema reči ulica, koja se u važećem Pravopisu inače smatra sastavnim delom naziva pa se zato i piše velikim slovom, onda ćemo pisati: živim u Kosovskoj, u Kraljevića Marka mi je mama, u Vladike Danila deda, a nekada sam stanovala u Jaše Prodanovića. Neko živi u Ulici kralja Milana u Beogradu, ali pošto je reč ulica ispustiv deo imena, može se reći i da ta osoba stanuje u Kralja Milana. Ako pak pominjemo više ulica u nekom članku, reč ulica će se pisati, naravno, malim slovom. Na primer: Javili su da danas neće biti vode u ulicama Cerskoj, Sazonovoj i Maksima Gorkog. Reč ulica se obavezno piše s velikim početnim U onda kada je neizostavni deo naziva, kao u: Ulica bagrema, Ulica platana i sl.
I sad se neko sigurno pita zašto sam negde napisala kako se reč ulica piše S velikim početnim slovom, a negde bez tog S, samo velikim početnim slovom.
Upotrebi predloga S u izrazu „pisati s malim (velikim) početnim slovom“ jezički stručnjaci daju prednost, ali nije pogrešan ni izraz bez S, to jest „pisati malim (velikim) početnim slovom“. Verovatno je većina pomislila da je izraz sa S nepravilan! Kad ono nije – baš suprotno!
Autor: Violeta Babić, lektor u Kreativnom centru i autor tri zbirke jezičkih crtica, kao i Knjige za svaku devojčicu i Knjige za svakog dečaka.
