Velika matura po francuskom modelu

Sadašnja generacija osmaka trebalo bi da bude prva koja će polagati veliku maturu po novom modelu školske 2020/21, ili godinu dana ranije, ukoliko su u pitanju đaci trogodišnjih srednjih škola. Kako za naš list kaže prof. dr Dragica Pavlović Babić, rukovodilac Radne grupe za izradu novog modela maturskog ispita, predlog bi trebalo da bude gotov do 1. maja iduće godine, potom sledi stručna rasprava, a kako kaže, nada se da će čitav posao biti završen do kraja ove školske godine.
– Većina razvijenih zemalja ima završni ispit sa kojim se uz svedočanstvo o završenoj srednjoj školi ide za fakultet. Svi ti modeli su slični, jer se radi o varijaciji francuskog uzora koji ćemo, kao što su i drugi učinili, prilagoditi našim uslovima – objašnjava dr Pavlović Babić.
Prema njenim rečima, modeli se razlikuju po broju i vrsti ispita koji se polažu na kraju srednje škole. U radnoj grupi još ne znaju šta bi đaci mogli da polažu na velikoj maturi niti da li će ona zameniti prijemne ispite na svim visokoškolskim ustanovama. Takođe je nedoumica i da li će se nova matura sprovesti u punom obimu 2021. godine ili postupno, uz podizanje standarda.
– Ono što je sigurno jeste da će u tom korpusu koji će učenici polagati sigurno biti srpski (maternji) jezik, matematika i strani jezik. Činjenica je da smo se na prvom sastanku grupe u punom sastavu samo dogovorili šta će biti osnove i saglasili se oko toga koja će prva generacija polagati maturu po novom konceptu. Nije fer da naknadno menjamo uslove učenicima koji su već upisali srednju školu – ističe naša sagovornic

Ona kaže da je u interesu dece da matura bude što jednostavnija, da znaju unapred šta ih čeka, a ideja je i da završni ispit polažu u svojoj srednjoj školi.
– Potom se prave rang-liste i tako će maturanti znati na koje fakultete  mogu da konkurišu. Osnovna ideja je da se završnim ispitom zaista zaokruži sve ono što se učilo u srednjoj školi, tako da možemo da izmerimo obrazovna postignuća i kažemo – Evo, ovaj sistem na srednjoškolskom nivou proizvodi takav kvalitet i to je standard – kaže dr Pavlović Babić.
Ujedno će, kaže, biti obezbeđeno da upisne procedure za one koji nastavljaju školovanje budu transparentnije, jednostavnije i pravednije. I sama priznaje da je kao majka prošla kroz obe stresne faze i da je sadašnji maturski ispit besmislen, a prijemni ispit veoma stresan.
Da fakulteti prave problem oko uvođenja velike mature zbog straha da će da ostanu bez prihoda koje im donose prijemni ispiti, svojevremeno je rekao i ministar prosvete Srđan Verbić, koji je u „Politici” još 2014. najavio uvođenje novog koncepta od školske 2018/19 godine. Ove stavove je u nekoliko navrata ponovio i aktuelni ministar Šarčević.
Međutim, prof. dr Miodrag Popović, generalni sekretar Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, nekadašnji prorektor BU i bivši dekan beogradskog Elektrotehničkog fakulteta, ističe da da su prihodi koje fakulteti ostvare od priprema za polaganje i samog prijemnog ispita zanemarljivi.
– Pripremna nastava je uvedena još pre 20 godina, držali su je mnogi narodni univerziteti gde su bili angažovani profesori sa univerziteta, kod kojih kasnije ta deca idu na prijemni. Namera fakulteta kad su uveli pripremu nastavu, bila je da je drži kvalifikovan kadar, ali da oni ne budu uključeni u samu organizaciju prijemnog ispita. Dakle, da se izbegne situacija da sastavljači zadataka za prijemni budu oni koji su držali pripremu nastavu. Onda je neko iz Evrope rekao kako je pripremna nastava na fakultetima potencijalni izvor korupcije, a da fakultete niko nije pitao za razloge zbog kojih su je uveli – objašnjava profesor Popović.
Prosvetne vlasti su inoviranje mature zacrtale i osmislile još u „Strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020”, koju je vlada usvojila 2012. godine i koja predviđa brojne inovacije u ovoj deceniji, a skoro ništa nije realizovalo od planiranog. Strategija predviđa opštu, stručnu i umetničku maturu, u zavisnosti od toga koju školu đaci završavaju. Opšta matura (za gimnazijalce) davaće pravo upisa na sve visokoškolske ustanove bez polaganja prijemnih ispita (izuzetak su studijske grupe koje zahtevaju posebne sposobnosti, tj. talente, poput umetničkih). Umetnička matura (za učenike umetničkih škola) omogućavaće prohodnost na umetničke fakultete, a stručna (za đake srednjih stručnih škola) pravo upisa na matičnim disciplinama.
Kako će sve na kraju izgledati, znaćemo na proleće, ukoliko ne bude novih izbora, novog ministra i novog koncepta nove mature.
 

Radna grupa u proširenom sastavu

Posle stupanja na dužnost, ministar prosvete Mladen Šarčević je obavestio javnost da je njegov prethodnik Srđan Verbić u Ministarstvu kako bi radio na konceptu nove mature. U međuvremenu, Verbiću je oduzeto pravo glasa u Radnoj grupi za izradu novog modela maturskog ispita, odnosno svrstan je u kategoriju savetnika. Deo te radne grupe više nije i nekadašnja državna sekretarka prof. dr Zorana Lužanin, koja je, kako je izjavila, telefonom obaveštena da više ne ide na sednice.
Rukovodilac Radne grupe Dragica Babić kaže da prethodni ministar ide na sastanke, ali da nije bio na poslednjem, iako je uvek uredno pozivan. Ona ističe da ovo nije nikakva nova radna grupa, već da je u pitanju kontinuitet u radu, a da je grupa značajno proširena. U njoj su, na primer, osim predstavnika Nacionalnog prosvetnog saveta, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, Ministarstva prosvete i predstavnici gimnazija, poljoprivrednih, umetničkih škola
Autor: Sandra Gucijan
Izvor: Politika