Чланови Националног просветног савета затражили су јуче повлачење радне верзије нацрта Закона о основама система образовања и васпитања и формирање нове радне групе која би предложила измене и допуне постојећег закона, речено је на јучерашњој седници тог тела.
НПС је изнео низ примедби на радну верзију нацрта, од тога да га је радила „фантомска“ радна група, да дух закона одражава погрешну концепцију образовања, да предложена решења нису усклађена са Стратегијом развоја образовања и европским документима, као и да се њима руше постојеће образовне институције и уводи пренаглашена надлежност Министарства просвете, чиме се образовни систем централизује. НПС је упозорио да кровни закон, али и сви други правни акти морају да буду у сагласности са Стратегијом образовања Србије.
Савет је имао примедбе на предложено одузимање надлежности НПС-у, које постаје саветодавно тело, али и на смањивање броја чланова. Ана Пешикан, представница Универзитета у Београду, рекла је да нико нема право да укида важну националну институцију која постоји од 1880. године и конципирана је као независно тело компетентних људи.
– НПС је увек био стручно тело, такву улогу је имао и у време социјализма, који је по својој природи централизован систем. Алтернатива да Министарство доноси одлуке о плановима и програмима не стоји, јер нема стручне компетенције, а то отвара и питање објективности при именовању експертских комисија – рекла је Пешикан.
Она је навела да је у нацрту изостављена оријентација на ученике који уче, што је централна оса модерне концепције образовања, те да овај документ враћа наше образовање неколико деценија уназад и доводи га у несклад са европским документима, светском образовном праксом, као и захтевима за приступање ЕУ.
Председник НПС Александар Липковски је оценио да је радна верзија нацрта урађена недовољно стручно, нетранспарентно и преамбициозно, те да се ситним изменама током предстојеће јавне расправе не могу поправити бројни недостаци. Државна секретарка у Министарству просвете Ана Марија Вичек је рекла да нацрт још није завршен, да се у јавности појавило више радних верзија, те да ниједним законом не могу сви бити задовољни, на шта је реплицирао представник СПЦ Владимир Вукашиновић речима да „то што нацртом нико није задовољан најбоље говори какав је“.
Веронаука и грађанско се не укидају
Статус веронауке и грађанског васпитања се неће мењати, што значи да ће они и даље бити обавезни изборни предмети, потврђено је Данасу у Министарству просвете. Недоумица да ти предмети убудуће неће бити обавезни је настала због тога што се у једној од радних верзија нацрта новог Закона о основама система образовања и васпитања изгубио члан који предвиђа да то буду обавезни изборни предмети. Подсетимо, тај статус тренутно имају и други страни језик и изабрани спорт, али само у наставном плану, а не и у закону.
У допису за измену наставног плана и програма за други циклус основног образовања, који је Министарство у новембру прошле године упутило Заводу за унапређивање образовања и васпитања, није наведен захтев да се мења статус веронауке, грађанског васпитања и другог страног језика. Промена ће бити са изабраним спортом, који треба да се реализује кроз спортске активности, док ће се садржаји изборних предмета реализовати кроз слободне активности.
Пише: В. А.
Извор: Данас
Мислим да је у нашим школама поред српског и математике најважније да ли ће се учити веронаука и грађанско.Наиме, ни један други предмет осим прва два наведена се не изучава 12 година. Да ли веронаука и грађанско уопште имају садржаја за 12 година учења? Ја бих рекла да немају. Предају људи који немају слуха за децу (кад је веронаука у питању) или људи који допуњују норму, па такође нису заинтересовани (а ни обучени), кад је грађанско у питању. Дакле, поново смо од добре идеје све изокренули у нешто што није у почетку био циљ.
Поред тога ме интересује да ли је неко направио истраживање о ефектима ових предмета? Да ли се понашање деце поправило? Да ли имамо мање агресије и насиља у школама? Да ли се преко ових предмета негује дух толераницје? Ако то није циљ ових предмета, не знам шта би требало да буде? Иначе, више ми се допада идеја која се реализује у Македонији, где деца уче историју религије, па седе заједно и упознају све религије, без обзира којој припадају. А шта ми имамо? Замислите вишенационалну средину и час веронауке (да се не бавим сада питањем самог имена, јер се вештачки од нечега што није наука то прави): деца се дакле деле рецимо на том часу по вероиповести. Они који су муслимани, иду у посебну групу, католици на своју страну, а православни на своју. Да ли наше Министарствоа мисли на тај начин да се бави верском толеранцијом, или се на тај начин само подстичу разлике међу децом? Размислите о томе.
Када би учили историју религије, онда би се сва деца упознавала са филозофијом и учењем које им је непознато. Па би могли и да размењују своја искуства, начин на који празнују обичаје и слично.То би онда био пут и ка међусобном уважавању и толеранцији.
Poštovana,
prvo bih Vas ispravio – ako već insistirate na multietničkoj zajednici (u čemu sam više nego saglasan), ne možete sugerisati na „srpskom“, sa jedne strane a sa druge, tražiti da se uči istorija religija umesto da se predaje onako kako se danas predaje. Ako smo otvoreno i moderno društvo, budimo. Da ste napisali npr. maternji, bilo bi sve u redu, zar ne? Moram Vas ispraviti u još jednom aspektu – jeste nauka, priznata u svetu. kada su razne ankete i istraživanja u pitanju – navešću Vam jedno; Da, na uzorku jedne osnovne škole (istraživanje je bilo privatnog karaktera i usled zakonske tajnosti podataka, ne može se navoditi ime), drastično je umanjen broj izvršilaca KD među decom koja su pohađala Veronauku. Da li je u pitanju slučajnost ili ne, mogu dodati da je istraživanje vršeno proverom 8 generacija te škole. nije baš tako mali uzorak jer, prosek je između 1477 i 1540 učenika u generaciji. Napominjem da je u pitanju Beograd, znači multietnička sredina…
Mislim da ste sasvim dobro razumeli šta Vera želi da kaže i sitničarite kada spominjete „srpski jezik“. Takodje se ne bih složila da je istraživanje u jednoj školi u jednom gradu dovoljno da izvučemo zaključke o efikasnosti verske nastave. Imala sam prilike da vidim u praksi model koji Vera spominje (u jednoj zemlji EU) i slažem se da je odličan.
Beograd nije multietnicka sredina, kao prvo. Drugo, o kojoj skoli se radi kada se vrsi istrazivanje broja „izvrsilaca KD“ medju ucenicima osnovne skole? Koliko razumem KD znaci krivicno delo, Hej, krivica je u pitanju! O cemu vi pricate?! U osnovnoj skoli je smanjen broj izvrilaca krivicnih dela medju decom koja pohadjaju veronauku?! Jos je istrazivanje bilo privatnog karaktera. Na koji nacin ste radili privatno istrazivanje, ko vam je dao podatke i uz ciji pristanak, a cilj je bio da vidite da li postoji korelacije izmedju cega? Kakvi su ovo argumenti?! Kakvo je ovo istrazivanje?! Samo ljudi koji ne poznaju metodologiju istrazivanja (a ni rad sa decom) ovakve rezultate mogu da iznose!
Gospodja Vera,delimicno se slazem sa Vama o mnogim stvarima koje ste napisali,ali ste zaboravili da mozda u svoj toj gomili nastavnika koji tako dopunjuju fond,ima i onih koji su zavrsili fakultet za to,i koji sa velikom ljubavlju i veoma uspesno obavljaju ovaj posao.Isuvise je subjektivan komentar da bi se nasao ovde uopste i to prvi.Milena Nis
U Holandiji „veronauku“ drzi ucitelj tako sto deci do desete godine cita price iz decje biblije koje nakon citanja zajedno analiziraju….Sa istih tih casova „veronauke“ pojedina deca koja imaju poteskoce sa usvajanjem novih reci i sporije sire vokabular odlaze u grupama kod logopeda koji radi extra sa njima. Gradjansko ne postoji, vec do desete godina svaki dan zadnjih 15 minuta nastave pricaju o dnevnim problemima, ko je koga udario, zadirkivao, deci se izmedju ostalog ukazuje i na razliku izmedju sale i maltretiranja, neka deca su danas previse zasticena i u kuci hvaljena, pa se ne znaju ni nasaliti. Tom prilikom imaju pravo da posete i neki od susednih razreda i da se pozale i „upere prst“ u „nasilnika“.
Nakon desete godine ta „veronauka“ i to „gradjansko“ postaju neka decja filozofija – etika, pa pocinju pripreme za srednjoskolske diskusije.
Inace o religijama se uci opsirno iz istorije.
Eto tek da znate da u nekoj evropskoj zemlji nema veroucitelja, a ni gradjanskog. Postoji jedan savremeni racionalni model vaspitavanja. Vaspitavanje dece je sastavni deo svakog predmeta i obaveza svakog ucitelja/nastavnika (uciteljice/ nastavnice) da budem savremena u izrazavanju da ne bi platila kaznu.
Tako da sam potpuno ubedjena da su to sve izmisljeni poslovi….pa jos 12 godina …..a pune novine vrsnjackog nasilja.
Oba predmeta suvisna. Ono sto se radi na gradjanskom radi se na odeljenskoj zajednici, a veronauci svakako nije mesto u skoli. Kao ucitelj podrzavam ukidanje oba!!!
Da njima nije mesto u školi, samo govori o vašem visokom obrazovanju, jer prve škole i prvi učitelji bili su monasi, počevši od Sv. Save. Prve knjige štampane su u manastirima kao centrima kulture. Čitajte, informišite se malo pre nego što se upustite u bilo kakvo komentarisanje!
Tako je. U medjuvremenu je proslo deset celih vekova, bespredmetno je objasnjavati nekom ko to nece da vidi. Materija o kojoj govorite u naucnom smislu obradjuje se u predmetima Srpski jezik i knjizevnost, Istorija, Priroda i drustvo, u mladjim uzrastima. I to je dovoljno za sagledavanje kulturnog identiteta nacije, crkve kao kulturne ustanove onog doba. Danas crkva nije ustanova kulture, ima drugih, vec verska ustanova. I ima svakakve uloge samo ne obrazovne i avangardne. Uzalud vam razni „nick“-ovi, prepoznajemo teologa koji ne zna gde mu je mesto. Na zalost, ne zna ni drzava, pa imamo sludjene roditelje, preopterecenu decu i neodgovorne i nedorasle prosvetne vlasti.
Полако учитељу не бери бриге доћи ћеш и ти на ред, само бојим се да тад и неће имати ко да се буни за тебе. Како беше она песма од пастора Мартина: Прво су дошли…Е тако прво долазе по вероучитеље и професоре гранђанског јер ту најмање боли. Раде се уговори на одређено и неће бити последица. Ако се то допусти, кола су кренула и нема заустављања, сеча се наставља редом. Тужно је да просветни радници од дрвета не виде шуму и да због своје идеолошке заслепљености ликују због овога, а то се и њима спрема. Јер циљ овога је тзв.“рационализација“, кад се једном допусти неће стати. Наравно да нико неће да рационализује лузере у јавним и државним предузећима-губиташима које су вишеструке штеточине, него се удара на сиротињу (просветне раднике). Оно што је тужно у свему томе, недостатак колегијалне солидарности и зарад неких јефтиних идеолошких матрица боље је да комшији цркне крава него мени да је боље. Е па неће ти од тога веруј ми бити боље него ћеш својим понашањем њима трасирати пут и да једног дана и теби наметну омчу. А како каже пастор Мартин, е тада неће више имати ко да се буни за тебе. Мислите мало и о томе, драги учитељу.
Oba predmeta su bespotrebna i mene je obradovala ideja da se izbace ili, makar, da se ne slusaju 12 godina. Prvo, gradjansko, u vecini skola, postoji iskljucivo da bi nastavnici dopunjavali normu. Nisu motivisani da ozbiljno rade, programi su losi i preklapaju sa sadrzajem rada na casovima odeljenske zajednice. Drugo, i veronauku svako predaje. Ti nastavnici imaju trazeno obrazovanje, ali metodiku ne poznaju. Koliko sam ja mogla da vidim na casovima se, najcesce, gledaju filmovi i crtani filmovi, a mladji razredi besomucno crtaju. Imam utisak da ni nastavnici veronauke nisu sigurni sta bi radili 12 godina. Cast pojedinim nastavnicima, ali njih je vrlo malo.
Mislim da bi najpostenije bilo da to bude izborni predmet, a ne obavezni izborni, pa da vidimo koliko bi dece biralo ova dva predmeta. Posebno bi bilo interesantno videti da li bi deca u sestom i sedmom razredu birala ova dva predmeta, jer su oni vec upoznati i sa nacinom i sa sadrzajima rada. Mislim da se toga nastavnici ovih predmeta najvise i boje, boje se izbora dece, jer su sigurni da bi ih mnogo manje dece biralo, nego sada kada su deca prinudjena da biraju izmedju gradjanskog i veronauke.
A šta mislite da stavite matematikku, fiziku i hemiju u izborne? Koliko dece bi biralo te predmete? Deset procenata, ne više. Nije poenta obrazovanja u tome šta se deci sviđa ili ne sviđa… U školi treba da se stiče osnovni skup znanja i veština potreban za život i dalje obrazovanje. Da li su osnovni teološki koncepti u tom osnovnom skupu? Nejasni su i nerazumljivi deci nižih razreda, zato crtaju i gledaju crtane filmove.
Kada je nekoliko nas nastavnika raznih predmeta u jednoj srednjoj školi u Beogradu pre tri godine ostalo bez dela časova ,direktorka nam je dopunila normu časovima građanskog vaspitanja.Na moje pitanje kako ja da držim te časove jer nisam stručna,direktorka je rekla da nije važno šta ću predavati samo da deca budu na času a ne u dvorištu.Dopunila sam normu časovima svog predmeta u drugoj školi,srećom.
Трудим се да што боље разумем све коментаре.Наравно,они су производ искустава или уских ,појединачних интереса.И ту по мени нема ништа лоше.Моје мишљење превагњује на страну добрих,просветних радника-професионалаца.Шта то значи? То је тешко разумети јер је овај појам „много растегнут,нејасан,односно вишезначан,па самим тим подложан произвољним тумачењима.Из претходно реченог ,произилази моја дилема ,а и неразумевање синтагме“обавезни изборни“.Кад је нешто обавезно,како може бити изборно?Ваљало би да они који ово раде,осмишљавају и доносе као закон буду јаснији,прецизнији и дореченији.Све остало нема смисла и време једе.О истраживањима и резултатима (намештеним,приватним,скриврним,наменским итд.) не би смели, а ни требали да говоре некомпетентни.У питању је државни просветни систем и таква истраживања не треба да буду ово што је навео неки од коментатора.Само транспарентно може померити ка жељеном.Јесте тешко,скупо и споро.Мора.У питању је људска свест,Она се најтеже мења .